Delo

ПОЗОГИШБН ПРЕГЛЕД 423 ма и мало претера прн представљању Маргарите у првом чину; горе је кад цео разговор са старим Дивалом нзведс плачним гласом а најгоре је ако болешљивост Маргарите п њену агоннју у V. чину одигра сасвим реалпстичио. Ми ово нрнмећујемо лз жеље да со ова улога (кад је већ у добрим рукама) игра како ваља, а строгосг ова долази отуда, што смо имали ирилике гледати у овој улози талијанску уметницу над уметницама Елеонору Дузе па нам се и преко воље намећс поређење. — Улога Ђорђа Дивала таква је да се при њој може пасти у овакву погрешку; место да се природно нгра, можс се лепо декламоватн и представљатн нзвештачено и тако споро да се сцена сувише одужи — а улога Армана Дпвала онет таква да занесе тако живог уметника какав је г, Гаврнловпћ. Нгра господина Гавриловића бпла јс местнмнце сувише тонла али свуда тако ваљана, да се он тога вечера одликовао мнмо све остале. Све госпође п сва господа, гоји су имали мање улоге, играли су тако лепо и тако складно да не памтпмо да је и један салонски комад на нашој позорницп однгран гако лако и ириродно као овај. ,1епој игри у целини миого је допринела н добра режнја г. Гавриловпћа. Салонп су били елегангно и укусно намештенн, са свпм оиако како одговара позоришту, које је н краљевско и народно. Оркестар је лепо извео три лепа комада из Травијате, мелоднчне опере Нордијевс (1853.), у којој су осећаји Маргарите Готјс музнчкн иредстав.пени врло лпрпчно. јА. јС. ДраI утиновик.