Delo

422 д е 1 б ритом, па због тога а и за то што у роману сам Арман прича свој жпвот, Дивалова личност нацртана је много боље но у драми. Тако је нсто и промена у Маргарнтином карактеру поступно прсдстав.всна п утисак је романа у том делу у толпко већн у колнко јс ширс оппсан живот грешне девојке н иотоњп дивнп живот с милнм јој младпћем. Алн нам се ппак чинп, да је драма силнија но утнску од романа, јс]) је нуна радње — живота, ј ер је вешти драматнчар врло згодно разрадио материјал пз романа н свуда је гледао да се карактери огледају у радњи. Због тога је мењао многе појединости из ]>омана те јс тако извео онако лене сцснс као што су разговор Маргарпге са старим Дивалом ЈП чин 4. појава), дивна и јака сцена кад Арман остаје без Маргарите (III. 70, сукоб у друштву (IV. 7.) и тужно умирање лепе девојке (V чпн, иојава 6. и да.ве). — Роман је писан ирема стварном догађају, те су у њему сви карактерн прпроднп јер Ал. Дима има бисгар поглед. Таквп су карактери н у драмн, само још живљи, енсргичнији. Врло вешто и са мало боје нацртани су Густав н Нпшета, а особито окрегни Гаетон п користољубива Приданса. Драма је склопљена необпчно лепо, органскп. Свака је сцена на свом месту, свака по важностп разрађена н везана за цслину. Стил је узорнт ио прпродности, лепоти п краткости, а пун лчиих речи. Газговор је жнв, весео н увек духовит. Госиођа с камелијама као драма важна је особито с тога, што је својом појавом указала нов пут Француској драматској умстности: умереии рсалпзам, који је иоетелено освојио суврсмеиу нозорнпцу. Реализам се у тој драми огледа и у слободном нзбору предмета н у цртању раскалашнога друштва Маргарите Готје, ирема коме е слика Маргарите много живља и прнродннја. Оваква оргинална, смела драма није тако лако изишла на иозорницу ни у Француза ни — код нас. Стара позорпшна управа пуштала је ио доста слободних комада, алп је бнло толико чедна, да није хтела даватн н ову „богохулну“ драму. Нова управа била је одважнпја, тс је загризла ту јабуку, која се показала — слатка. Публнка је лепо нрпмила драму, управа ће је стављати чешће на репертоар н позоришпа каса без сумње ће више добпјатн тада него ириликом нредставс Госиођица као сељанка. Нрсвод је драмс тсчан, и гдегдс нпјс. тачан, а веран орнгиналу ЧаК п у галнцизмнма. На нревођењу јасно се оиажа брз рад. Подела улога пзведена је код нас добро али игрању поједпнпх улога има мало замерака. Главиа улога долази готово у најтеже женскс улоге, у 011с које захтевају н много студијс п још внше осећања. У нгрању оваквпх улога (особиго кад су карактерн рађенн тако реалио као овај) осетна је н најмања иогрсшка. У овој тако делпкатној улози рђаво је ако глумпца