Delo

ПРЕГЛЕД ЕЉПГА П ЛИСТОВаА 425 II овај као н сви другн радови Јагпћевп одлпкује сс теме.витошћу, свестраношћу и дубоким познавањем посла којп ради. Како ниједна страна овога пптања није остала нсдирнута, то н наш задатак овде пе може бптп други, до просто пзлагање резултата до којпх је Јагпћ дошао. 0 каквим исправкама и допунама у његовнм пословнма у онште пе можс бнтн говора. Ова нрва половина студпје, која обухвата бпблиограФСко-критткн дсо Октопха (у другој половини бпће лексикална страна), подел.сна јс на седамнаест оде.вака. У првом одељку се говорн о осниватнма штампарнје, времену осинвања н мес-ту где је бнла. То је оно пптање о ко.ме се заннмао п Руварац. Обојица се слажу у томе да је осннвач штампарије Ђурађ Црнојевпћ а не отац му Пван. да је била на Цетпњу, а не на Ободу. Алп Јагпћ додаје да је ндеја о осннвању штампарпје могла бити п Иванова. II ако штампанн извори о њему са с-внм ћуге н сву заслугу приппсују спну му Ђурђу, опет је могла битп и Пванова мпсао да свој новп манастпр у место обнчног поклона у иисаннм књнгама обогатп штампарпјом за штампање нскључно црквенпх књнга. којејеон 31 време свога ирогонства у Италијп могао видети. Хронолошким комбинацијама дају се за то прплпчно вероватнп закључцн пзвестп. Како је ирва књпга већ бпла узета у рад 1493 год., дакле треће годинс носле смртн Ивановс то су двс годнне иред том, 1491 п 92. једва бпле довол.не да сс свс нрстходне с-иреме сврше. Чак и данас једва се може за двс годпне днћи штамиарија ондс, где ире тога нпнгга ннје бнло, а тада је морало још епорпје нћи. Калуђер Макарпје, тај нрвп Фактор п управннк штампарије, морао је у Мдецима научиги цео ток рада, слагања и штамиања. Нема сумње да је он ирема познатнм му рукописнма нацртао и изрезао матрицс за елова еловенска. А све то да се посвршава п пзучн, хоће со повншс времена. С тога се дакле пма нрава која година внше захтевати. и узети да је времс од прплнке пзмођу 1435 (када је манастнр основап), ц 1492. бпло доба у коме су разнп претечнн радовп бпли довршенп, да би 1493 годнне штампарпја могла отпочети свој посао. А ово доба захвата и коју годнну Пванова жнвота. У другом се одељку говорн о даљој судбпнп ова два знамсппта човека, Ђурђу Црнојсвићу н калуђеру Макарнју 0 томс говорп Руварац у иоменутој књпзи. Али Јагић се не слаже са претпоставком Руварчевом да је наш Макарнје истл лпчност са Макарнјем који је ночстком 1(3 века у Влашкој штампао црквене књиге. По карактсру слова н уметничкој нзрадн моралп су, по Јагпћеву мишљењу та два разиа Макарија бпгп. У трећем је одел.ку детаљан оннс књиге: велпчпна текста, број врста, облик слова, боја, иагнппрање птд. У чствртом одељку до деветог јс прсглед садржнне н детал.на анализа свих несама, унорсђено еа млстачкпм нздањсм грчког Октоиха