Delo

426 д ј0 л 6 од год. 1835, једног грчког рукоииса бечкс дворс.ке библпотекс од год. 1391., н текстом садашљег руског пзљчња. У одсљцпма десетом до четрнаестог изведснп су реЗултатп тога поређења и поређења са рукопнсним словенским октоицпма старпјега доба Тако у десстом одељку нзвсдена су сва карактерпстпчнија одстуиања цстињског тскста од грчког, п однос његов ирема садашњем руском. Из тога се впдн. да се цетпљскп текст у главном доста добро слаже са оба, док су одступања ирема старијима, етрумпчком н загреиском, много већа, одаклс онет излазн д\ цетнњскн октојих припада новпјој редакцнјп. У једанаестом се одсљку говори о карактеристици превода словснског октопха у оиште, и цстпњског на по се. Цст. текст представља очевидно ирема н. ир. струмнчком, ревидиран превод. Циљ је ревизије бпла јачс зблпжељс слов. прсвода према грчком оригиналу, како у појсдпним изразима, тако и у целом реду речн. Узгрсдно су старији из употрсбс изишлн граматички облицн замењивапи новпјнма, обичнијима. Кад се човск сети, да се већ у грчком тексту поетски нзраз овнх црквсних пссама удаљио од обичис прозе, и често уступао места уметнпчкој а н надувеној раскоши у речпма, то је лако увпдсти тешкоће иревођења таквога текста на млади, литсрарно још мало култпвиранн језик. Нс би даклс бпло ппкакво чудо да је нрви покушај и рђаво испао за руком. Па ипак се — велн Јагић — то за словенски нрсвод не може рећн. Дпвна гппкост словенског језпка сачувалајеод тога н нревод. Заиста се човек мора чудити одважностп преводиочевој који је смело, а често п всшто н срећно, успео да грчкн орпгпнал од речи до речи преведе. То му је могло поћи за руком само због лаке ирегнбљнвостн словенскога језика, који ее могао прилагоднтп готово свима обртима грчкога оригинала. Латински превод није могао у томе ићи за грчким орнгиналом, јеруњему нема онога богаства у иартицппима као грчки п словенски, нитн може онако лако да ирави сложене речи. За овим се ређају сва иоправљена места цетнњ. текста нове ревизијс, ирсма старнјпм октонцима. Тим нсправкама ишло се на то да се сузп слобода, којом је ирви нревод чињен, п да се више од речн до речи прсводи, н. пр. домеће се члан (пже) без иотребе, замењују сс нросте речп сложеном, стариЈн нзрази замењују се новијима. Пз свсга се впдп да нови нревод нпје чињен, већ је само стари иоирављсн. Све те поправкс цетнњског текста стоје врло близу рускоме од годнне 1436, који је такођс нз руског оригинала нотекао. Пз тога закључује Јагпћ да сс 14. етолеће може узетп као доба кад је нзвршена ова ревизпја старога превода. Да ли е то извргиено у Вушрској али у Србији. не може се — вели — сад нигита реИи ма да језичне особине више за Србију говоре. У дванаестом одел.ку су навсдсна сва она тежа места, уиоредо сл стлрнјич тскстовнма. п данашњнм рускнм, у којнма је словсиски проводплац грешио у иреводу. Пз тих се напомсна вндн, да је понегде н у