Delo

ПРЕГЛГСД кШИГА II ЛНСТОВА 427 данашњем руском тексту осгала ногрешка неисправљена. — 3' тринаестом одсљку су наведсна сва она одсгупања од грчког текста, где је словенскп прсводилац рђаво читао грчкп текст на прсма томе рђаво н преводио, нлн је у старом грчком оригпналу бнло друкчијс псго у данашњем, плн на послетку слов. преводплад нросто нпјо разумео грчки тскст. II овде има попешто што чак ни у данашљем тексту ннјо исправљено. 5 чстринасстом су одељку нобројане разлике од данашљсга грчкога текста које долазе отуда игго јс сгарп грчкп тексг друкчнјн бпо. У петнаесто.ч одељку се говорп о паралелнпм местнма где се нете нссме нонављају, и у којима оиет нма оДступања час чпсто ортограФСкпх, час у избору овога плп онога пзраза за једну нсту грчку рсч. Ово носледње објашњава се тиме, што се при превођењу ионовљенс пссме није гледало на ранији превод, већ је иревођено пзнова. Шесиаести одељак иосвећен је акцентима п другим диакрнтпчкпм знацпма у тексту, који свн немају нпкаве важностп већ су проста нмнтацнја грчкоме. На завршетку, у седамнаестом одељку, штампан је поговор калуђера МакариЈа, његов поговор пз псалтира од годпне 1495., н поговори влашког Макарија из литургијара од год. 1507. и четвор о јевапђсљо од год 1512., којп иорсд различности штамне п облика слова говоре дт су то бнла два разна Макарија. На крају је додат један лсн ФОтолнтограФСки снимак двеју страпа цетпљ. октоиха, пз којнх се врло лепо може видети карактер н облик тс нрве штамиане наше кљнге. Расправа је ова, као што сс пз овог преглсда впдп. Знатан прилог к нсторији прсвода словенскнх црквсних кљнга, а на томе пољу нмајош врло много да сд уради. 61. јануар 1894. у Всограду рБуВ. СтОЈАНОВИТл Јј е К о у а и ш е (1 е 8 е г ћ 1 е раг Р. СосртеПе Рагаз, Беоп ^ ап1ег, е, ЛИеиг, 1894. г. Под овнм иасловом нзашла јс кљнга једна о Србијп, овс године, у Паризу. Пнсац јс ннжн ОФиЦпр Ф])аицускн. Очевидно иод свежим и ]аким утнском лснога, знатнога чпна од 1. анрила, а иза тулонских п париских Француско-рускпх свечаностн које су вс11 собом оставиле јаку имиреснју на жпвахап дух Француза, писац је с од.нслљсљсм узео на сс благодаран н српској души мно задатак : да упозна својо сунароДппке са Србнјом н српскнм иародом, о ко]нма, како нраведно иисац помнљс, тако мало знају Французн.