Delo

430 Д Е Л 0 кушавају користитн сс иодесним нриликама а но устручавају се носсгиутии за сампм престолом. Јигло их је различне моћи и еиособности а успсх у нредузетом послу зависпо нм је од подесности нрилика и н>нхове оштроумностн, да их што бо.вс процене н њима се користе. Судећи по досада познатнм сноменнцима о Степану маломс он је бно обпчап авантуриста који се докотурао до Мајпна у Приморју а одатлс, корпстећи се иростотом својо околннс и црногорбког племена, доспео је на Цотпње под впдом рускога цара Петр?. III, којп се спасао из убилачкпх шака и сетно да дође Дрногорцима, и у њих да загражи заштнте. Раније познати споменици о Степану Маломе расвстљују н прилнке његовога времена у Црној Гори и њене односе према Турцима и Млсчићима, од којнх се иоследњи знађаху каткад корнстити рђавим рлсположењем Црногораца ирема Турцима, а не устезаше се, да, у име учпњенпх услуга од стране Црногораца, ио који пут дошану Турцнма, како бп згодно било иритесннтн немпрне горштаке н лишитн их елободе. Алп појава Стеиана Малога у Цр. Гори, а иод именом цара Пегра III., заплашила је нспрва н Млечпће и Турке, н}' нрви се у брзо обавестпше, шта јс у ствари а Турци сумњаху да ће то бити дело лукаве млетачке снњорпје, како бн пм створиле ненрилпке на међи, с тога се појави пегодовање нрема реиублицн. Кад се, нак, за Степаном новедоше н три нахије са брђанпма н православнпма у доњој Зети, а лепо га дочека н владика Сава, Црној Гори и Степану обратише више пажње и Млечићи н Турци, н жслећи сачувати међе, обоји изведоше војску и ради Црне Горе а н ради евојпх међа, јер лажни пријатељи не вероваху јсднп другима Из тих всћ познатих споменика, а нарочнто нз релаццја млетачкпх провидура у Далмацпјн, знамо за међусобне односе Млечпћа н Турака н обојпх нрема Црној Гори, као год и Степанове односе прсма њнма н дубровачкој републицп. Ну иојава Степанова под лажним именом Петра III интересовала јс н Русију, јер за њу беше од значаја. Пз раније нознатпх споменнка ие е се знало потнуно о томе, н ту иразнину нопуњу.ју нам споменици, што их г. Драговнћ изпео на вндело. Онп нам управо изиосе однос и иоложај званичне Русије према Цр. Горн и Стсиану Маломе. Руски Дво]) као н посланицп му у Вечу и Цариграду дочуше о појавп „еамозванца“ н јасна нм бсше обмана, али н ма да је био тако удаљен од руске границе, нпак се бојаху, да се к :ко не нрнмакпе граннци н не прсђе је, те да створи неприлпкс, за то царпца Катарина II пздаде грамоту унравннку Мале Руснје, грОФу Румјанцову, којом му иарсдн како има постунати иа г])аници са сумњнвим л>удима, на])Очнто из Црне Горе н суседнпх јој крајева, међу којнма се ионајвнше пажње п.мало обратпти поповпма н калуђерпма. Да би, нак, „самозваиац“ био уклоњен пз Црне Горе, руска влада нађе за добро да у Цр. Гору унути саветнпка ГГ>. Мерка са гра.мотом Црногорцпма н унуством у но-