Delo

ПРЕГЛЕД КЊНГА II ЛИСТОВА 431 всроној му мнсији. Нрсписка о томе сачувана јо н сада јо пзнесена на свст. Та ирспнска нзносн до 26 пнсама (поред раније сномонутпх Мсркових нисама на то сс односе н оиа под бр. 16., 16. 17., 19., 22., 26., 27., 28., 29., 30., 32., 33., 36., 37., 33. и 40.), н у њима јс нзнесен смер руске владе са Степаном Малим, њено ослањањс на Млсчиће, да ћс јој указати нријатељство н ирипомоћн Марку у извршсњу новеренс му миснјс, млетачко провртљиво држање, чимс се одликовала њсна нолнтпка за сва врсмена и помућено мишљсње о догађају н знатним лнцима у Црној Гори. У нисмима и рапортнма нма још нодатака о Стспану Маломс, колнко је Мсрк могао сазнатн у Котору. 0 посланству Мерковом знало се и ранпје нешто нз двеју депсша млетачке владе главном ировидуру у Далмацији Ангонију Ренијеру, алн ће нам сада то бнти нодробније познато. Ну н овп новп споменпци јаснпјн су, кад се доведу у везу с оним двема дспсшама млетачко владе. Кад оно руски посланнк на бочком двору, кнез Димнтрије Голипин изасла Мерка преко Млетака у Црну Гору, надашс се у вслико, да ће му млстачке властн нрипомоћи да дођс у Црну Гору, као што му обсћа млстачкп посланик на бечком двору, алп Мерк у Млсцима наиђе па негодовање п док се тамо бавио, млегачка влада известила је провндура о мнснјп Мерковој 22 (10) апрнла 1768. год. депешом забрапившп му да се с овим пушта у ма како сноразумсвањс, јср је са свнм непотребан и оп и миспја њогова, шта впшс може нм впше сметати, јср ће се код Турака породнтн сумња у искреност рада млетачке сињорпјс (Лтубића спом. о Шћснану Маломе, стр. 85. н 86.) Док су, иак, објашњавалн руском нзасланику како им прстн опасност, што мијшо носматрају догађаје у Црној Горн и ако тога нс бешс у стварн, како им од Турака нрети оиасост и док’ је овај извсштавао колсгију нностраннх дсла о ирикуп.љању турске војске на црногорској међи са задатком да пази на млстачке покрете, чега се република страши — догле је га пста млетачка влада преко свога провидура о свему нзвсштавала Турке Нстина дспешом од 9. јула 1763 г. влада јс јавила своме провпдуру Антоннју Рсннјеру, да спремн Мерка да идс у Црну Гору, алн да у нсто врсмс јави о томе Турцима. Тога нак нстога дана би јав.љено да рспублнка радо прнма на 'знањс, да ћс турскн заповедницн у споразуму с млстачкима поћипротнву Црне Горе (в. Љубића, Спом. о Шћепану Маломс, стр. 88 п 89.) С тпм је у вези и узрок шго Мсрка но пусти ировидур у Цр Гору тс сс морао вратптн у Млетке. Порсд прснискс о Мсјжовом пзашн.љању, у ови.м спомснпцпма н.ма подагака о Шћспапу Маломс, владпцп Савп, натрпјарху Васнлију 1»ј)кнћу, млвтачкој по.титици н знатнијнм личностима у Црпој Горн. Му |>асматрајућа овс сиомснико н њихову садржпну, у поглсду оцснс догађаја п главних лпца, онажа се врло вслика слнчност у суђењу са оним.