Delo

ИРЕГЛЕД КЊИГА II ЛИСТОВА 433 бурга, својега роднога места, које је опет морао напустити и оде у Петроград, где му не исиаде за руком да ступи у војску са већим чнном због неких препрека. Петроград напусти па оде у Стокхолм, одатле у Коненхаген, где не успе као и у Петрограду, те 1811. год. дође у Касел у ВестФалији, где се не задржа дуго, него 1813. год, прејуривши Аустрију оде у Босну, где се но другп пут потурчи. Из Босне дође 1813. год. у Србпју, где пробави п 1814. год., а по том нанусти Турску те пђаше ио Јевропи, а кад му се досади оде Али-наши у Јанину, одакле одбеже у Солун па преко Сирпје и Егппта дође опет у Јеврону и уђе у Француску. Доиста, интересан ир.1мер авантуриста! 0 својнм авантурама оставио је белешке н оно што се односи на његово бављење у Боснп п Србији, саопштио је г. Новаковнћ у срнском преводу (орпђинал је на Француском јез.) у Споменпку. Из тнх његовнх бележака сазнајемо да се стицајем прилика опријатељно са Сулејманиашом Скопљаком (из Скопља у Боснп) и његовим синовима и у њиховм је друшгву ратовао протнву Срба у Србијн а по тол! дошао у Београд са Сулејман-пашом Даље велн кад су Турци освојилп Србију „нутовп но Босни крчали су од стоке н робова из Србије, што су у Босну терали.“ Србија је била пустолина, а Стамбол каппја у Београду окићена кочевнма с мученицима на њима, док је на другим местима по стогнна мртвшс телеса српских, натакнутих на коље или измрцварених, остављана пспма. да их глођу. Сриски је народ нешто клонуо, али је било ноједннаца, који су се хтели свегити и једног дана, вели авантурист, нападоше неки Срби на њ н његовога друга потурчењака Сулејманбеја (гроФа Таксиса) у околшш Београда, али им покушај неје нсиао за руком, него донадоше турскнх шака и Турци их набише живе на коље заједно са саучесницима. Уз то писац надовезује још неке згоде, које стаје у некој вези. Подаци ови, што потврђују зверско поступање Турака са рајом у освојеној Србији 1813. и 1814. год, у толико су нам милији, што их износи потурченн занадњак, којега пишга није везнвало за Србију и сриски народ. Потурчењак, ТуркоФил, несталне ирироде човек, који је цео свет гледао једнакпм иогледом, иотврђује оно, што нам казују иесме и што су дедови иричали унучадима својим! Читаоци ,.Дела“ нека не пожале труда да ирочитају белешке тога чудновагога авантуриста у изводу и српском ирводу у Споменику срп. краљевско академше, јер им јамчпмо, да ће их занимати! Кра гујевац. ј. ј4. Јомит. ДЕЈ10 ‘28