Delo

што јс изисо кнез Долгорукоо у своји.м запискама о посланству у Ц1>пу Гору 1769. год. За то, кад узмемо у впд једно п друго, добпћемо мишљење руског двора н днпломацпје о Стенану Маломе. Да ирозборимо још коју. Г. Драговнћ је нспред сиоменика напоменуо о збпркама споменика п сииси.ма. који се баве Степаном Малпм. Како напомпље у томе предгозору, некс од сноменика употребио је раннје у своме раду „Јсдна бнљешка о Шћепану МаломоД што је изишао у „Гласу Црногораца“ за 1887. год и отуда засебио одштампан, Једно, нак, од пнсама и. бр. 2.) познато је из .Ђубпћеве збирке споменпка о Степану Маломе, где је пнсано српски, а ово му је руски иревод. Ну иород тамо побројаних збирака ваља додати не споменуту добру руковет писама Стопана Малога пз његове препиеке с дубровачком републпком што је Богишић накунп у архиви окружне власти у Дубровнику н изнесе у КаЈи дд^озћ акаЈ. књ. III. (стр. 157.—180.). А сем тога јамачно ће бити таких нисама растуренпх по зборннцнма н часоиисима, као што .је из тога круга п оно писмо владике Саве од мес октомбра 1770. г. у комо се жалн млетачкому дужду на његове чиовнике, који су, јамачно због Степана. Малога, иохаралп манастпре у Стањевићу п Мајпнама. Пздао га је С. Љубић у руковеги југославенскпх листпиа у 81агтата X., иод бр. ХЦ., стр. 35. А Заппске кнеза Ђорђа Долгорукова штампине су у „Руском Архпву“ за 1887. год., одакле их је нревео Љуб. Стојановпћ п ириопшгио у Годпшњацп Чупнчсве Задужбине, књ. XI., стр. 298.—3-40. Свакојако сноменици о Стенану Маломе, шго нх прнопштн у овоме Сномеипку срч. краљ. акадсмпје г. Драговић користиће псторпку, који сс буде латио да нпшс о Црној Гори н њеноме животу, јер се сада правплннје могу ценити нрилпке, о којпма се ранпје нагађало п суднло „од нрилике.“ II. После говора о јодномс авантурнстп рсч јо о другоме. г. Новаковпћев прнлог одломка нз живота авантурнсте нотурчењака Нбрахим-Манзур Кфсндпје . потврђујс нам слику свирсистава, шго их ночннишс Турци но заузећу Србије 1813 г. о ,чсму говоре Сарајлпја п други иовесипчари, који су грађу црплн из уста савременика, н о чему се можемо уворптн нз лнсама српских киезова од 8. авг. 1814., 5 јапуара п 8. Фсбр. 1815. год. (в Прнлозн за сриску истарпју свеска II. Пздао Љубомпр 1!. Неиадовнћ. у Београду 1861.) Шга више овај потурчењак изпосн ужасннје слпке нсго лн Србп ! Потурчењак Пбрахнм-Маизур ЕФепдпја јесте авангуриста, порекло.м ва.ка да Иемац а хусарски ОФнцир у 4‘рапцуској, који је пошао у Егппат нрнлпком Нанолеонове ексиедпцпјс 1799 иа допао роиства ктд Енглеза, к-мји су га одвсли у Палсрмо, а отуда пзмакао вратио се у Фрапнуску, гамо допао затвора, а 1802. год. отишао Турцпма да тамо потражн среће. У Цариграду је постао бпмбашом (пуковппком), алн му .је огадпо носао, за то 1809. г. измакне у Трст а отуда досно до Страз-