Delo

ПРЕГЛКД КЊИГА II ЛИСТОВА 435 њих н ранијих нздања најјаче се истиче у књигама које су чланови Ма тичини добпли за годишњи свој улог, а да није изабраних ијесама Хранпловићевих, орнгинална бп „забава“ бпла са свим слаба, и ако нам се чннн да овим песмама није било месга у „забавној књижници“. Али то ,је споредна ствар, главно је да су Храниловићеве несме добЈ>е и да је свакако добит шго су нрикупљене. Храниловнћево име познато је и нама Србпма. је|* је то можда једини хрватски писац којн ннше и у српским новинама, а његове песме „Свакиданке“, које су сада шгампане у овој збирци, угледало су свста први пут у „Летопису“ Матице Српске. Цела ова збирка подељена је у четири групе: лирске песме (мећу коЈима су п чувене песникове Жумберачке елегије; епско-лирске песме (са Свакиданкама): епске песмс и песме преведене. Као увод овој збирцн налази се „Моја пјесма“. Марију Конавоку, написао јо скоро преминули дубровачкн бискун Мато Водонић. II ако на књизп стоји „приповиједа“ опет „Мара Конавока“ ннје приповетка. То је, као нгго добро наномиње Марцел Кушар у иредговору, истинитн догађпј из доба нишчевог нароховања у Конавлнма. „Сврха му је (писцу) — велп Кушар — како се јасно разбира, нс толико, да том грађом састави новелу, која бп одгова]>ала свим правплима праве умјетностн, него пуно више да нам угодним обликом оиише Конавле и Конавоски народ, међу којим је он толико година проживно, а мимогред н да углави оне сељане о големим шгетама и погибијама, у које може уватитн поједине куће и читава села барбарскн обичаЈ* дјевојачке грапше (отимачине), којн се код њих још и данас пониче. —

Према тому праве љепоге тс прпновпјестп немају се ни тражпти зар у њезину заплетку п развитку, како ни у нзбору лица, која нам се ту иредочују, јер јс заилет, треба признати, слаб, радња споро напредује, а лица нијесу одвећ изворна нн сва доста заннмива: него управо у вјерним п слпковитим описаимашто нам ппсац нодаје прелјела, обичаја и уоиће живота народнога. — — Марија Конавока нма но том уз естетпчну вриједност још и врпједност као знамешгг прилог Фолкористици нашега народа, како приповијестп Љубишиие и Његушев „Горски Внјенац.“ — То и јест оно шго даје вредности овој књизи. Пз ње ће чигалац врло добро познати онај део пашега народа, који јс настањен на граници Херцеговннс, а тпк до Дубровиика и који, и ако је католичке вере, ништа нпје нзгубио от. српскога духа, српекога обнчаја п српскога језика. „Марпју Конавоку“ иисац није довршно. Он је нзрадно само 16 глава и 17 до половине, а ио замисли његовој требало је да их буде 22. Приређнвачн овог нздања — проФссори Марцел Кушар и Јурај Царић - мислили су да пм је допуштено да од овако несвршеног рукописа саставс целину, те су, као што у предговору изјављује проФ. Кушар, изоставили две главе (13 п 18) ценили, од једне (11) нешго, а 10 су нреиначнлп. Једну је главу сам израдио проФ. Царнћ „уз приномоћ пншчева брата, г. Ника Водонића, човјека даровита н научна, који је Царпћеву стплу п језнку настојао подаги колорит језика п стила, што 28*