Delo

436 Д Е Л 0 је у његова брата“. На иослетку ироФ. Кушар изјављује да је он „цијелу нрпповијест иснравио са стране језичнс, у колико мп је покојнп ннсац бно допустпо“. — По нашем мишљењу свс ово нпјс требало да будс и Матица Хрватска куд и камо би била боље урадпла да јс штамиала руконис онакав какав јс остао после нисца. Чнтајући иоједпне партије у „Марнји Конавоци“ п друга дела покојнога Водоиића, чини нам се да су ириређивачи овога пздања п сувише слободе себи далп, а што је најглавније, сад не знате што је у овоме делу Водонићево, а шго Кушарево и ЦаревнНево. Њиховаје дужност бпла да све измене обслеже, ако не у тексту, а оно у предговору, јер пма п таквих облика, за које не всрујемо да их је могао употребити Водонић. Особито је жалитишто су нрирећивачи изоставили 18 главу , којој Је бно натпис „Година 1848 у Конавлпма“'. — Књизи је додата п лепа Водоппћева слика. У трећој књнзн из „Забавне књижнице“, којој је натнис Босапке, налазимо четири приповетке, бајагп пз босанскога живота п то: Сљенчовођа; Мнлојко Алкарић; Казанчићи н Златија (Ннзам-невјеста). — Матнца је н 1891 годнне штампала збпрку Ленушићевих нриповедака „слике из Босне“, алн јој заиста не наноси част нн ова ни она збирка. — Приноветке су врло слабе п изгледа даих је писао неки почетннк. 0 каквим карактерним цртама босанскога жнвота, }>азуме се, не треба нп говорнти. Међу овогодишњпм пздањпма Матнчнним налазпло се п три новнпе по спољашности. Гекосмо „по спољашонстн“ томе само и вндпмо новнну у „Словенској књнжници“ у „Пјшјсводпма новпјих нјесникаи. Магица јо п досада шгампала преводе словенских прнповедача и страннх несника, само то нпсубпле посебне колекцпје, као што ће од сада бити. У „Словенској књнжници“, Матпца намерава штамнати преводе одабраних „модерних приповпјести словенских, п то у првом реду руских.“ У „пријеводпма новпјпх пјеснпка“ Матица жели да пружа својим чнтаоцима нреводе модерних словеиских п сграних песничких дела. Колико имају смисла овакве носебне колекције за једно друнггво, које може у најбољем случају издатн сваке године по једну овакву књигу но знамо. Разумели бисмо да овакве колекције издају поједине књнжаре ; алн за Матицу Хрватску изгледа нам да је ово просто парадпрање. Она има „Забавну књижннцу“ „Поучну књпжнпцу“, „Свјетску иовијест“, „Књпжнпцу за хрватске трговце“. „Књижницу за класнчну старину“ (ово је трећа новина) „Словенску књижницу", „Пријеводе новијих пјеснпка“ п „Пријеводе грчких и римских класнка.“ Међу тим онет сваке године пзађе по нска књига којој нема места пи у једпој од толиких колскцпја, а најбоље би бпло да све те књпге нду у свет нод једним опшгим називом, као шго то ради наша „Задруга.“ Тада би Формати књига бнлн једнаки. Пзлишност „Славснске књижннце“ н колекццје „Прнјевода новнјих пјесника“ доказује нам н то, што у „Славенској кн»нжнпцн“ налазио Тургењева, а у „Прпјеводпма новицјх ијесника“ Мицкпјевића, При том Матпца је већ до сада и.тампала од