Delo

ПРЕГЛЕД КЊИГА II ЛИСТОВА ш будљивим грлом загрмио: давори роде! а муклом жаобОм зајецаше му жице, кад се је народ у црно завио."' Међу многим композицијама Ливадићевнм налазимо и неколнке сриске песме, од којих номињемо ПуцићевV „Млади С])би буд’мо ми“ (Пз „босанских даворија)“ и „Сећаш лн се онога сата." Мпак већинаје Ливадићевих компознција за немачки народ. Остали кОмпозиторн п ако су по нбкн далеко заостали за Лпваднћем, и ако је 110 неких рад врло незнатан, онет хвала Кухачу што нх је прнказао, те тако многог од њих сачувао од заборава. Остаје нам још једна књига. Она је врло малена ио Формату, али врло велика по ономе шго у њој нпје То вам је Хреатска пјес.чарица, збирка иоиЈевака за скуано ијевање од Вјекослава Клајића. У овој „песмарици" налазнмо композиције оннх народнпх и уметничких песама, које се у народу најрадијс певају. Лепа је го идеа била ирикупнти те композиције и нружити их у носебној и елснгатној збирци. Противу тога немамо ништа. точаки хвалпмо, само што се ова „збирка нопјевака“ нпкако не може назваги гХрвагска нјесмарнца“. Одузмпте јрј сриске и словеначке несме, па ће онда хрватских песама остати. врло, врло мало. Баш да ово н опростимо у знак „братске л>убави“ н толеранцпје, па куд је отишло више нека нде н ово. јер ми не зазиремо од имена хрватскога. Али пма овде нешто друго. У овој су збирци и оне нознате наше старе несме : „Ја сам млада Срнкнња“, „Радо иде Србин у војнпке „Устај устај Србиие' устај на оружје.“ Да, овде су и те песме н зна те ли како гласе ? Чујте само: „Млада сам Хрватица Милком ме зову „Радо иде Хрват у војнике„Усгај : устај Хрвате, устај на оружје.“ — II лено под песмом „Радо ндс“ стоји нотиис : Василије ЖпвковиИ ! Ва песму „Ја сам млада Срнкпња“ вслн се у наномени : „орпгпнал је „Ја сам млада Илирка:“ но пошто је изворна ијесма незгранна, снјевао је госн. Хуго Бодалпћ на нашу молбу сродну ијссму.” Мп само можемо честитати госп. Хугу Бадалпћу У целој овој ствари нма и мало компке. „Србнн“ и „Хрваг“ двосложне су речи на је лако у стиху зам< нити „Србин“ са „Х]»ваг:“ али није тако са „срнски“ н „хрватски.“ Док је придев „срнскп“ од два слога, хрватски“ је од трн, па се ту трамна не лепи п онда се „српскп" замењује са „словскн.“ У познатој иесми „Заставс се наше вију“ долази у другој н четвртој строФи рсФрен: „за слободу отаџбине српски сине падај, мри !“ а у овој „Хрватској нјесмарици“ тај је реФрен : „за слободу отацбино — славски синс надај. мри.“ — Може бити да је ово и накнада оеталнм Словенима за иоару, ЈС.р где се год могло што днћи — дпгло се без зазора. Иознатој песми „ој Словснн јоште живи,“ у овој јс „хрватској пјесмарицн** натпис Дух хрзатски, а почпње „ој хрватн јоште живи!“ — Ето каква вам је ова збнрка компознција! Чудно је само, какоје Матпца Хрватска овакву једну збнрку комнознција и могла нустатн у свет под својом Фнрмом.! Кад је оно Мнта гБо]шћ прештамнао ћнрплицом Шенојпно „Златарево Злато,“ код нас су бплс осуђене неке измене, којс је Т>орнћ учинно у том делу, па је ипак, због тота, загреи-