Delo

или боље рећи одломак повеће и недовршене ФилосоФСко-еатиричне песме Грабанцијаш ђак. Регка је година да се међу Матичиннм књигама пс нађе но којс дело вредног хрватског природњака, Др. Миша Кишпатића. Он је досада написао: „Слпке из рудства;“ „Слике из геологије„11з билинског свијета" (трп књиге); „Кукци“ (двс књиге), а сада је ево пружио и „Рибе, нриродословне н културне цртицо". — То вам је књига једнадсбела 455 страница великог Формата са 138 слика, а писац се нада да ће му другови биги благе судије, јер ће се из књиге увје| пти да нисам имао друге жеље, него да иобудим у нашем читалачком свијету и овом књигом љубав за прнродне науке“. Какав ће суд бити лишчевпх другова по струцн му, ми нс знамо ; али можемо само толнко казати да јс књига ова нанисана тако лаким слогом п да је писац уплео у њу толпко занимљивих слпчица, да се она радо чита, Мп само још желимо да писац посебно шгамна опис „разноврСног рибарења из свпх наших крајева“, што је пз ове књиге морао изоставити, јср .је „преко сваке мјерс преобсежна постала.“ ПовјешКу средњеш вијека од Фрања Вале, Матица је учинила корак ближе к остварењу своје жеље, да на хрватском језику нзда опширнпју а иопуларну историју света. До сада је Матица издала: „Повјест грчке:“ „Повјсст римску до царева“ (две књиге); Повјест римских царева (две књиге) и „Повјесг средњега вијека“ (дсо први), а сада ево н другога дела који обухваћа време од Карловића до цара Конрада II. Раније смо напоменули да Матица штампа преводе грчкнх и рнмских класика, на да би ти преводп били разумљивији и да би упознала читаоце тих нревода н са књижевношћу та два народа, ночсла је да штамна и „Књилшнцу за клзсичну старину.“ Прва је свеска те „књижнице“ Повјести грчке књлжевности од Др. Аугуста Мусића, и то ирви део, који обухваћа историју грчке поезије у класично време. — Дело ово ра* ђено је ио најбољим страним нисцнма, а коли ;о је пак Мусић успео да састави целину и да да читаоцима праву слику грчке епике, лприке н драмата, о којпма је реч у овоме делу, остављамо да пресуде стручњаци, а ми ћемо ирећн на десоту Матичипу књпгу. којој је натпис „Илирски глазбеницн, ирилози за повјест хрвагскога иреиорода, наппсао <1>р. 111. Кухач.“ — У овој су књизи биограФије седамнаесторнце композитора н једне комнозиторке (Сидомије Рубидо — Ердеди) пз доба илирског покрета. Кухач је још 1887 годпне штампао књигу „Лисннски н њсгово Доба“, а ова је као наставак тој, те је свакако лсиа грађа за проучавањс хрватског духовног живота, н ако од свију осамиаест комнозитора, највећу пажн.у на ссбе ирнвлачи Фердо ЛивадиК, родом Словенац, из Цел>а. „Не има — вели Кухач — гогово нн једнога тренутка, готово нн јсднога одличннка онога гласовигога доба којега Ливадић није сврјом глазбом узвешчао и прославио. Впјаше лн сс десила згода весел.у, то је он ијучним заносом ударио у жице, бијаше ли бој бити, то је он но-