Delo

БЕДЕШНЕ ХХ.У1. ГЕОЛОШКИ ЗБОР. 10. Фвбруара 1804. I. ОтвЛрајући овај збор .1. М. Жујовић подсетио је сакупљене да се данае навршпле 'Гри године од како су оваки скунови у Геолошком Заводу Велике Школе уобнчајени. Зато је скренуо нажњу присутних на дананпвп дневни ред, којим се проширује нрограм рада нашег малог Геолошког Друштва н на питаља прнмељене Геологије и Минералогије, на привредна нредузећа. II. Исти је нриказао збору нове кн>иге којо је Геолошки Завод за потоња два месеца добпо у размену, на поклон или ио поруци. У некима од ових находе се нови подаци за Геологију и Палонтологију српских зема.па. Такова је, на нример, расирава Ф. Шш/шЈЈПка о геолошком еаставу Дунавске Клисуре у Казану, у којој се тврди : 1) дл кречн.ацн у Казану припадају горљем кату Јуре а не Креди, 2) да Дунав тамо тече дол.ом синклинале, чнје је југоисточно крило у Србији на Пеликом н Малом Штрицу, а северозападно крило на банатској страни; 3) да се Дунавска проструга почела градити нн крају Плиоцена а извр. шла за време Дилувнја и 4) да је кроз ову протекла п вода пз језерца које је за време Неогеиа бидо иа банатској страни и у коме су се деноновалп сдојеви са Ппл.ним остацима. Други би податак бпо у бедешци г. Г. Стефенеска проФосоР:г Геологнје у Букурешту о Дннотерцјуму из Злота; али како се нз те белешке видп да писац не зна где је Злот ни какови су терени око овог места распростраљени, то је сумп.иво, да лн су вубн дннотернјума, које је добавио, занстл изтога места. Свакојако је несумљиво да ово није први наланак динотерпјума у Србији, као што се то пнспу учииило да је тек овнм наласком допуљено географско раснростран.еље динотеријума за време Миоцепа. На трсћем је месту роФерснт ирпказао претходни извештај г. А. Коха о геолошкој вт-руктурн Фругике Горе, нз кога је као најважннјл иетакао да нсшча]ш на северним иадинама Фрушке Горе не спадају у КарбониФср него су екивалеити са оним слојевима Горље Креде (Флиша) што су око Черевића обилато наслагани. Најзад је номенуо да је г. С. Вруснна онисао конгериску фауну н.г ДуСовца коу Го/>. Кчрловаца, о којој је бпло еамо неких наговештаја још ире тридесет. годнна.