Delo

• с 442 д е л о III. Прикалан је иисмсни р('Фсрат г. П. ЛавловиКа о Ст е о 1 о <>• { 8 с ћ о 81и<Неп јп (1 е п ј и п § е г е п Т е г Н II г 1) П (1 и л§еп 11 н т а п 1 с п з л’оп Т ћ. Б’ п с ћ з који ћемо доп(‘ти у трсћсм броју Дг.)<1. Ова штудија има два одељка. V’ првомс су изложснс турп стнчкс п тонографско-гсолошгсс опаскс ауторовс, а у другомс ,јс покушај дсочс румун скога мла1,сг Т(*рцпјара, у комс су нарочито јако распрострап>(Ч1И слојсви из бракичних н слатководппх рсзсрвоара. Овс јс слојсвс г. Фукс нодслио на три нруг(*: 1. коигсриски 2. псилодоиски унионски, и указао ј(> па п.иховс скивалонт(> у Аустро-Угарској. IV. Г. С. Лозанић јс приказао збору новн српски минсрал, Александролит којн је отк))по у познатом с-рпском минсралу Мнлошину. Прс нског врсмона г. Лозанић јо продузоо да у хомиском поглоду бол.о проучи милошин. У току тога рада констатовао јо, да милошин у самој ствари оастављају два мписрала : један, сиво-плавс бојо, за који ;јо задржао назив милошин и други зелено боје, комс ,јс дао назив Алексан.цзолнг, у част Њ. В. Крал.а Алоксандра. Као што ,ј(> иозиато милопшн ,јо до сада сматран, као јсдна аморФна мписрална опсција, крјн ,јо по хомнском саставу и другим особннама увршКивам у глино. Г. Лозанн!« помишо, да јс прву квантитативну анализу за милошин дао Карстен, ио комејо Милошин један : А12 08 81 02. ЗН2 0. За тим .јо г. Лско аналисао милонгин, и иашао, да му јс хомички саетав : 2 А'2 0„. 381 02, ЗП.,0, и најзад по г. Благојсвићу: А12 03 2810», 2П..0. Сом тога, Кенгот ,јс испнтивао милошин микросконски и пашао, да ,јо оастав.вон од аморФно и кристаласте масе. Посло ово кратко исторлје испитивања Милошина, г. Лозанић ,ј(> изложио, како јс, помоћу калијум мсркури јодида, из уситп.оних маса милошина издвојио два јасно крнсталисана праха, који ео, као што мало пре помонусмо, јасно разлпкују по брји. Овако издвојоис чисто ма>е, апалисаојо квантитатпвно, и нашао да јо хсмискн састав сиво-плавог милошина: 5 (А1203. 28И>2. 2П..0) + Сг203. 28К).,. 2Н20. За хсмиски састав золеног алохссандролита, који сс налази у знатпо всКој количнни у досадашп.см милошину, г. ЛозаииК дајо слодсКу Формулу : 2 (А1203. 38хОв. 2Н.,0) + Сг2 03. 38Ш3. 2Н20. Даклс, као што се из Формула види, док јс мплошин јодан бисиликат, дотло јо алексаидролит трисиликат. Као што јс познато, г. ЛозаниК јс још 1884 г. пронаихао нови минсрал Авалит. Овом приликом и за авалит ноставл.а еледеКу Формулу : 9 (А1._,02, 3810в. П.,0) + Сг2 03 . 38Ш., Н.,0 + 2К20. М§0.33Ш2. Н.,0. Из хомиског састава ова три минс]>ала г. Лозани1| изводи, да мнлопн н п алекеапдролит сто.јо у нспоо]1одној гснстичкој всзп са авалптом. 11 у милошину и у алекеапдролиту налазо сс увск малс количпно алкалијо (калијума), што још више утвр+је поставку, да су та два мииорала ностала од авалита, којп јо, распада.јућп со, пзгубпо ллкалпи састојак. V.V. Г. С. Зорић јо говорио о ])сзултатима који со постижу окоплоатацијом нашог сењеког ])удника, сравн.ујући у псто доба розултато ностнгнуто код нас, са розултатима, ко.јп со ностижу у ноколикнм знатнијим уг.всним рудпицпма иа ст1>ани (у Чсској и Француској).