Delo

454 Д Е Л 0 — „УТЕХАС“ је овом годпном ушао у 26. свога нзлажења. До данас је изишло 8 бројева ове садржнне : Од иесама изпшле су по две Харамбашићеве : Е х с е 1 8 1 о г (1. бр.) н Петру ПрерадотКу ирослов (8. бр.), Тугомира цетинск<Јга: Исукрет (2. бр.) и Офелија (5.), Ђуре Арнолда: ЈВампца к вртар (4.) и Звоњелица (5.); но једна : Мирољуба Пјесма (1.), Великановића : У звЈезданој ноИи (бр. 1. Песннк „вином бистри главу"), Тугомира: Сјенн очевој (3), Ибнп Мостари: Цвијетак с гроба мога (5.) и Тресић-Павичпћа иревод Кардучпјеве песме П удаји моје кКерке (6.). Од друге забаве налазимоЂалскога „Р е и 8 е е 8“ (заинсци и цртице, 1. и 2. бр.)г Ладислава Ладаљскога „Кита цвггјеХаи н ..Краљевна бег срцаи (о.\ два превода Инхова с чешкога : „Лудујеи (Св. Чеха бр. 2.) и „Бјело свадбено оуггје.гои (Јакуба Арбеса, бр. б. и 6.).. Од нрвога броја још пзлазн: Болеслав, трагедија у 5 чпнова од Стјепана пл. Милетића. Трагедија се збива у Сплету на двору Болеслава, велможе сплетскога и наследнога бана краљевине Далмацпје. Од поуке н науке ушли су овн радовп: Андрића „Хрватски гигиризам и Сраствои у прва трц броја. Овим радом хтеде Андрић да покаже како су се према зачетницима илирисма, Хрватима, држалн најближи суседи и браћа, Срби.; али у том не успе. Чудновато, да читаоцу износи само Суботићево и Павловића гледиште о илнрисму, а не осврте се н на друга мишљења протнвннка н присталица тога покрета. М. Мнлас у чланку „Поганггца ко,( *Хрвата на југу, нежит код Богомггла^ (бр. 1.) тражи остатак богомнлства у нар. обичају. Ђ. III. чланком Карактеристичне цртице из дјела Џпва Гундулипа огледа да нстакне по који психолошки моменат из Гундулићевих дела, пз којих провирује тцжња да прослави свој град, народ, веру и себе (бр. 1—3.). Бг. Аранца даје нам „Средовјечнн романгг и арииовијетке у Хрвата и Србаи (2—5 бр.) у кратко, а прегледно главне ресултате о том предмету. За чудо нам, да је нревидео, да има и трећи рукопис срп. редакцнје о премудром Акиру (Барсовв Чтенил 1886.) као п нисање Јагићево у Ву2аи1ш18сће ХеИзсћгШ Пег \ч'еГ8зе Акупоз“ (I. 1.). „СЧче! од кпрозН“ нпје, како велц др. Аранца, Дивковићев; та он је Поснловићев ! — Ј. П. К. говори о „Два нар. обичаја у Лицгги т. ј. о Коледи н Диди (4. бр.), а Владимир Гудел изнесе „Б е 8 з г п & а и п аг о с1 и о ј п а з о ј рје8 1И1“ (бр. 4.). Чудимо се, да је и овај чланчић пуштен у лист; он нам само даје доказа о пишчеву незнању, шта је нар. песма! Проговорено је да.не о уметницима: Игњату Боргитнггку (бр. 3.) и Милци Трњиној (бр. б.), као п о чегиком квартету у Загребу (бр. 4.). Оскар пл. Саловек пшпе о АИгеЈ <1е Миззе! (бр. 6.), ТресићПавичић 0 уметности и Соше<Ие Ргап?а18е 10 8аг1Вегпћаг1 (611. 8.), Г. В. „Постање и мијена у свемггруи (бр. 1.) и „0 развоју органског жггвоха на земљгги (у бр. 4—6.), Шишнћа „Како је бизантггнски и,ар Јустинијан иостао Славени (бр. 6.). Чланак Нешто код жени.гбеи отпочет је у 8. броју. Пма и два књижевна писма или реФерата о гуротн зринско-франкоианској, коју написа Е. КумичиК и о књизи иосвећеној ИбришггмовггАу од Фрањевачких богослова. Број седмп посвећен је сав пок. Рачком. Сем овога Лћепас у Лиску донесе кратке белешке о књпжевностн хрватској (бр. 1, 2, 4, 5.. 6.), чешкој (6) словеначкој (2, 6) и Француској (бр. 6.), као и свештице у бр. 1, 2, 3, и 6. Од некролога донео је Казалп-у, В. Нлићу, Карићу п Јастребову.