Delo

БИБЛИОГРАФИЈА ЈовановиА 11. лр- Ђолса. Слике из Абадије л Приморја од — - . Београд, штампаао у државној штампарији кра.Бевипе Србије 1894. 1Ја малој 8-пн етр. 65. Цепа 60 пара дпнарскпх. Одавпо висмо читали слабијега рада но шго је ово парче аутописиих сдика. Прочитате ли само ирве листове, познајете одмах човека певешта у том иослу, човека који би хтео да је и зоолог и ириповедач н путописац, можда из традициопалности Писац просто натеже с описивањима; хоће да је песпичкп, а опо испадпе с.уха проса. Њему је море колос, велики морски џин, велики резервоар топдоте, иосољепи џин, озлојеђени, као н разјарен и ћудљив џчн, водепа пећ, камелеон и најзад м ре постаје и свињче та оио грокће ! Пароброд му је опет оковап кодос, морска иаказа, морски џин, нокретни морскн резервоар и т. д. II дете му је колос. У опће у њета је све колос и џип ! Код нроФ. зоологије налазите и оваку Фразу „лађа без једрила личи иа улављеника, који је са себе свукао рухо, да се јупачки против смрти бори“ (стр. 37.); дал>е и да је супце планета, као и то да опај ирост свет тамошњи зна за Краљенпћа Марка и Сибињанина Јанка за то што чита пародне песме! Доктор се погрудио, те и ирибележио једну чакавску несму, али нам она већ ирвим стиховима казује невежу, који не умеде ни тачпо да заииве оно што му се говорило ! У овој књизи наћи ћете и нротивпости. Узмнте само стр. 3. и 5., на ћете одмах видети, како нам на стр. 3. прича једно т. ј. да је приморце у .,уној спази тешко на суху и видетн, јер опи иутују у далеке зем.ве, а на стр. 5. одмах друго т. ј. да је цивилизација саломила крила приморцу, те сада не лети као пре (на стр. 3.) по мору, сада је и рибар.# Пи ац га ту већ и гледа, какобаца мрежу и како уздише ! — Да се зауставимо. И ово неколико довољно је иа да се видн како пиецу не нде од руке овај посао. Једио је у овом раду за иохвалу. Пнсац је искрен ; он нам безазлено казује, за чнм тежи. „Многи од вас (који идете у Америку) нропадну п њих пико не зна ; а мноти иостану удн, те их често и Јевропа зна као велике богагаше ц научнике. Благо њима! Ешћагсртопз {опвропг! Атепџие!! 0 Буњевцима Студија Ив. Иваннћа (Оштампано нз Летописа Матице Срнске). 1894. Ову је студију г. Пванић израдно на раније раснисану тему од стране Матице Срнске. 0 Буњевцима је у нас мало иисано и шго би се података могло паћи о њима, растурено је но разним листовима и књигама и нашим и маџарскнм. Г. Иванић нас је захвалношћу задужио, што сс постарао брижљиво нрибрати све што се односи на историју, етнографију, нросвету, живот и прнвреду тога маленога дела браће нам Буњеваца,