Delo

ЛОГИЧАРСКИ лт л в и с дш НЕКА Ш1ТАЛАЦ ПЛВОЛИ ВИДЕТИ (ј. Г.РОЈ* „РеДА“ 11 Ј' П.ЕМУ ПОДЛИСТАК С ПОТПИСОМ др. Љ. НедитхА) Сггаеса випС поп 1е§ип1:иг. Давно је бнла. давно је нрошла стара ерпска слава, а с њом и њен вршњак н комшија западњачки ; — средњн век. У Јевроии се од давно не разлеже песма трубадурска: време је разнело не само трошне кости него и челпчне оклопе силних вптезова : прашина је покрнла пергаментске томове које писаху мудрп каноничарн и схоластичарп. А како ови беху онда ноносити својом ученошћу, како лп суревњиво чуваху ноиоверено им иоље вере, науке и иросвете, да се не би заразило расколничким пли јеретичким забдудама и гресима ! II свакога дана днзаше се из милијуна верних душа. да олакша стражарење брижним стражарима, страсна молитва оцу небесному : „е! пе поз тЈисаз т 1еи1аИопет (и не уведп нас у искушење)!“ А ускушења је било много, нарочито од оне стране, где је било нритуљено, засенчено сјајним обликом умовања н достојанственом збиљом ученостп. Та на Балкану је била вероломна и схисматична, али и лукава Византија ! „Лукавоме“ није требало датн у кућу : другога иута није било. Грчке су књиге чувале мудрост старих Јелина и Римљана, оне су биле ризница са највећим ноборницама православља из нрвих векова хришћанства! Алп залуду: — њима се у опшге није могло вероватн. Нису пх хтелн на очи! Викало сс: бтаеса зип!, поп 1е§шАиг (грчки је не чнга се)! — па се одмах могло додатн, н додавало се : — „анатема!“ Ну забринутп схоластичарп западњачкн пом])еше н књиге пм стоје сада мнрно по Лусејима п бнблиотекама: а Балкан је сад само нупила којој ништа друго не треба до наклоњенпх тутора, да је свуда, п у свему, чувају. упућују п уређују. Али се дух старих логичара јевронских лиак п данас јавља. Као што се родн дете које не личн ни оцу ни матери,