Delo

466 Д Е Л 0 Другн би бар одао нризнаље намери да се, нзмеђу осталога, еузбија жалостан Факат да нашу књнжевност н остали народни живот прсдстављају и пред нама п прод јевропским јавним мљењем, поред часних пзузетака, у главном људп и органи, којн нам обнлато доносе и квара и срама. У осталом характе]*истично је да мн морамо бранитн од Г. 11едпГа као новнну то што је и политика ушла у програм „Делу“. Зар га баш морамо подсећатн на „Отаџбину“ (којој је и он био сараднпк), „Стражу“, „Рад“, „Иоглед“ ? — — Настављајући гдс су другн стали, ми себе не варамо, н ие надамо ннкаком нн брзом нп потпуном успеху. Ми само приносимо своју ленту народу, од кога нам је све што имамо. СтараКемо се, проучаваКемо п учићемо се — н у кљижевном и у научном п у политичком дслу, — да сагледамо истину, потребе, иредања н тежње. ГледаКемо да нам к]*уг рада и поглсда не буде ни илитак ни једностран, да не бисмо дочекали да когод и за нама довикне : Сгаеса поп 1е^ипћгг. Него, додаКемо још нешго о овој изреци. Данас је, осим неколико атавистичних случгјева, нестало религнознога Фанатисма средовечнога. Опет се по аападној Јевропи читају грчке кљнге и у љима тражи умље које нам је старина завештала. Па ипак има људи који и данас не читају грчки. Чак, кад наиђу на иСиис грчки у којој књизи, прсскачу га. Али они то не раде из Фанатисма. А да зашто ? Ти не знају грчки. Заго се данас речју „§таеса поп 1е§ипћгг“ у Јев])Опн п характерише незнање, као год пре Фанатичност. А како лн је жалосно кад се удруже оба јада: п Фанатисам и незнаље ? !

ЧИТА0ЦИШ1 ДЕЛА Понгго је г. Ил. ВукићевиК огишо у Женеву да продужн своје студије, уредништва се нримио г. Стојан М. ПрогпК. Покрај осталих прилога, којп су из ове свеске, због нагомиланог мате])пјаДа, мо]*али изостаги, изостали су п некролозп у Фрање Гачкога ј Војнслава ПлпКа н ј Хорнска. Ми Кемо со својнм читаоцпма одужити опширнијим чланцима о раду овпх заслужнпх нокојника. УРЕДНИК Стојан 31. ПрогиК ИЗДАВЛЧ А. 31. Станојевић