Delo

Л 0 Г II Ч Р Р К II АТАВПЗАМ 465 гову песму штампану у броју „Дела“ који је „оцсњивао.“ Слободнп смо мпслити да Кутању нсКе битн узрок бојазан, да не би, каком оиравданом замерком. обесветио још незатворени гроб песнпков. Нећсмо молити чпгаоце да нам опросте што ћсмо за Г. Недићсм заћи у део говора о политици Мн нисмо од оних који вичу на нолитику и новнне, а овамо су самн чланови редакцпонпх одбора за оснивање н уређивање нових лнетова. Не можемо бпти ни толико пскрени нп толико доследни! Г. Недић нам је сам дао нолитичко име, назвавши нас радикалпом омладином. Да се објаснимо, и ако дово.вно говоре наша имена (на и исеудоними) ц сам садржај листа! Прво, нисмо се хгели назвати омладниом. Нисмо за то имали никакс иотребе — да, ннр.. доказујемо како је омладина, која приетнже, радикална. Носле, то не би одговарало Фактима. На првом месту донелн смо песму Змајеву, одмах до ње причу Матавуљеву. Овај је стигао до четрдесете ; а да Змај иије млад, говсћ п г. Недпћ, напојен снартанским иоштовањем иремл седини, зна да врло деликашо каже у својој критицн. Ннсмо истјклп нн пме радикално. Ми већ међу својим сарадницима имамо људи који у политици немају учешћа, а нмамо и других којн се сматрају члановима других странака. У иространом неиолитичком делу ирограма „Дело“ ће прихватаги раднике без обзира на полнтпчко мишљење. У политичком, видите, нећецо бити тако широких грудн. Али не мислимо примати само писање у иравцу радикалном. Готовп су и отворени стунци и за радове либералнога и напредњачкога иа —страшно је рећи — и социјалистичкога иравца ! Примаћемо у опште сваки ваљан нрилог којп се буде с нама слагао у основној мисли : да о земљн, народу и њихову напретку и будућности треба . да се брине : како онај којн ће нм битн од иомоћи бнло својим богатим пскуством, било онштом научном или стручном спремом својом: тако н онај ко]и сребром и златомсвоје ризнпце илн жуљевима руку својнх храни целу ову кућу државну: као и онај чије ће се мишице кршиги и чија ћс сс крв литп, кад спољашња навала затутњп на прагу Србијину. Ко будс мнслпо да ти нису у ираву ту брнгу бринути. да онн неће нн хтстн ни умети желетн добра овој земљи, — тај не може битп с нама : да наш програм искључује начслно само онога којп сматра да су јединп позвани стараоци, место свпх онпх људи, само — ореолом властн увенчанп иандури. Слободни емо мислити да данас људи који овако мислс има исшто више п од раднкалнпх иет шестнна. А толики број нма ваљда н права и моћи (н ако Г. Нсднћ друкчнје мисли) да одржи н лист који је наумио да V наш јавни жнвот унесе мало внше сређсних идеја (внднте п ми волнмо рсд!) и иречишћених појмова. Гдс се Г. Недић можда нави, као на дсчјс гласпћс „5 нара број“, те не може ва.вдн замислити бављење нолнтиком у свескама од но2дппара; ту бн сс нрпбрннпји човек Зарадовао појави која ће иокрстаче статп н жртава п рада п времена 30 ДЕЛО