Delo

СТРАШНА НОЋ—е*$-- (Слнка ИЗ ЖИВОТА.) Звали су га авизантинцем”, и чудо што му је тај надимок дониковао. Вазда превијен, трља руке, обара очи, клања се и клања .. разуме се, ако је пред њим старији, а ако је млађи, — тхе, у осталом, то и није било баш тако занимљиво... Сваки акат његов почпњао се облигатним : ау понизностн ављам...м, а свршавао се са : «ово је мој најпонизнији одговор...м Разуме се да ни хитне депеше нису смеле бити без ((Понизног” јавњања, а Главна Контрола после има муке док решп : како да рачуна ту „понизну" реч — у званичну или прпватну. Али је све то ништа према ошше, какав је капитал правио његов „подручни персонал” од те чудие понизности. Зовну на нр. из јутра његовог љубимца, „Фамулуса” Васу. п нареде му, да (,у понизности звоним за улазак, или да «у понизности купн ћевапчића и пењерлија..” После су ову понизност пренели и у свој кавански живот. Седну у «Трбоњину пивницу” и траже «у понизвости пет пива.Ћ Најзад су ту понизност некако привезали и за његову авешерку”, али о томе после. А он је у младости, веле, био други човек. Причају да је носпо највећн кломпошки шешир, са којим би могао покрпти три пиљаричке корпе, а батина његова потсећала је на ишчуиан. преломљен, неотесан цернћ... Пио је као смук, пушно као Турчпн, улагпвао се око женскпња као Грк, лумповао впше него што је живео .. није знао мере ни чему.