Delo

стрлшна нои. 469 Кад је свршнз «правдословије» добпо је за наставннка „јуношества.” У том положају продужио је и још више развио весели живот тако, да није нн осетио, кад је дубоко заш о у четврту десетину. Тада се створио прелом и животу његову... Његов биограФ није могао пронаћи узроке, којимаби се могао објаснити овако одсечан прелом у његовим навикама и живогу, али се дознало само толико, да му се у том мору раскалаша јавила идеја..! Нико му није могао докучити суштину саме те идеје, али су њене последице бнле врло јасне : од необузданог ветрогоње постао је чпновнпк-роб... Разуме се, да је ова последња особина морала пастп у очи претпостављонима, и онда није ништа чудно, што га, после краћег времена, видимо као управпика једног великог завода. — Као што се впдн, кратка, проста и обична, за • оно време, историја... Да ли због његове ндеје или због насићености животом, тек он је доцније постао врло смешан и необичан, повучен и неповерљив до крајности, тврдица као Цинцарин, лукав као Јеврејин. Због свога личног тврдичлука постао је тврдица и у државнпм издацима, па чак и онде, где није смео тврдичити. Одреди му се, на пример, за огрев училишта 1000 гроша. Он одмах проба са колико ићутака” може да загреје собу, израчуна, колико му кола треба за целу зиму, а колико дпевно. Преко тога рачуиа није се смео утрошити нп један ћутак. (сЦензори” су кажњаванн најстрожијом казном, ако бп врата стајала отворена неколико секупада, кад је соба загрејана, а о проветравању, разуме се, ннје смело бити нп говора : «зар училиште да се луФтира на државнп рачун?!” узвикнуо бн <он

Мање оправке државиих стварп вршпо је сам својеручио, «да се не баца државиа пара у залуд Али што је деловоднпк и главну књигу водпо чпсто то је за прпчу. Свако пмсме мора бити тако једначпто, тако равно, као под лењпрем Сав «директориум” био је облеп.кен великим табацима, на којима с-у нашаране неке муње и громови. То је он звао «статистикомп. Чега ти ту нпје било !

ЛроФесорп су, терајући шалу, причали, да те скале обеле31 *