Delo

СТРАШНА НОК 479 Коњп пођоше брзим касом Кад сиђоше кола са калдрме, господин Мојсило се по ново намести на седиште, запали цнгару иа впкну : — Шибај! Бпч Фијукну, коњи се стресоше, изненедише се од ударца? и, као ластавице, као бесна крилата страшила јурнуше и полетеше по равном и убијеном путу, не знајућп ни за црепреку, нн растојање, ни време .. Ако је икакав човек могао познати брзину тичијег полета, то га је господпн Мојсило познао . . Кад је дан освојио, и кад је оставио далеко иза себе варот. он је узвикнуо : — 0, света, златна слободо !.. ГоланФер није смео да се обрне, ал’ се чудно, шта то бунца господин Мојсило ... Прошао је читав деценијум. Божић је. Студена кошава наноси читаво море снежних облака, који заносе и засипљу улице, дрва, куће -— све .. Црква пустила, свет се жури кући ; свакоме ведро и весело лице : зна да га очекује топла соба, раздрагана лица веселих малишана, којн једнако штрикају око печенице, насмејано и ведро лице његове домаћице, пун. препуп сто свакојаких ђаконија. и све то чека само кућњег старешипу, па да се почну радосна празнична уживања, кад човек у највећој мери осети слает н благодат породнчног живота... Међу последњима изађе госиодин Мојсило. Дохвати га кошава и поче да Фијуче око ушију п да се игра са проседим му прамењем, а он се све впше грчи и хита лраво • школској згради, да продужи — статистику... БЕТ. ј1. ђ3АНКОВИТА.