Delo

478 Д Е Л 0 А он још пушп и тражн пзлаза своме чемерном стању : закњучио је сам, да, од кад га је мајка родила, страшније нн теже ноћи није провео. И то све због једне дсвојке, због једног пуког случаја, који хоће да му преокрене цео живот. И он ие може да нађе излаза. А и како ће, кад је сам поручио да дође, да утврде лично све оно, што се још раније утврдило преко разних иосредника... II још она лично долази, у место да он нде њој Па како можеш ту да се извучеш ?!... Јутарња ладовина све више стеже, и он поче да се здрхтава. Али му ипак то није падало на памет Небо побелпло, звезде се једва опажају, почиње да ппрка јутарњн поветарац, опажа се јасно и магла на реци, — јутро је дошло. А он је са свим малаксао. Готов је био да легне одмах да се испава, али му је то бранила само ^една мисао ; готов би био сад да пође и на венчање, само да би после тога могао спакојно — заспаги Али судбпна је спремала нешто друго. Отуд, од гробљанског сокака, зачу се клопарање кола, које се све брже примицало. Он није на то обратио пажњу. Тек кад кола савише у његову улицу н кад већ беху према њему он се трже Одмах је иознао, да је то „ГоланФер”, ајдук — кочијаш. Застави га : — Јеси лн ти ГоланФере? — Ја, госп дине Куд ћеш тако рано ? — У Мојковиће — Диван пут госиодпне! Ако хоћете да се науживате — изволТе. ГоланФер је то рекао од шале. али се врло зачуди. кад му господин Мојсило наредп : — Па нрпчекај. ето ме. Мало за тим нојави се на капији, уседе у кола п, као човек за којим јурп страшна несрећа, а он нема впше нн каква излаза до бегства, внкну : — Терај !