Delo

О Т О В Р031АН АЛЕКСАНДРА Л. КНЛАНДА 4 ПЕТА ГЈАВА Совуљаге су се угнездиле у каменоме украсу око високпх ши.љастих хорских нрозора на саборној црквн и у чегвороугалнпм отворпма у зиду горе на торњу. Нечујно прелетале су за шесг столећа од црквенпх до манастнрских нрозора. од димњака до димњака, кроз врата и руичаге и друге уске ходннке, у којима су сретале учене л.уде уФплцаној обућн са књигама п пергаментима. За време буре и мрачних ноћи седеле су на камену, пред малпм нрозором на лук, где је био јасан зрак, и њихова дивља впка уплашпла би бледош човека унутра, тако, да би се прекрсгио и подигао очи од мрачнпх мес': а Тацнтовпх према распећу на беломе зиду. Алн распеће бк скннуто н бачено у врећу • I роз дуга чке ходннке п уз похабане пужаете степенице бежали су уплашени калуђери, а унутра уђоше у коже одевенн људи са крвавим секирамс претурише о]»мане п Фнјоке, скунише сребрне пехаре н свето посуђе, извукоше калуђе]»е и ставише пх на муке због манастирскога блага, па огрчаше за владпком, кроз владичанско седпште, кроз тајни пролаз, све до олтара удараше га тако, да је крв нотекла преко хорскога пода. А мало рибарско село које се страшл.иво припило уз манасгирске зидове. са својпм уским улпцама н дрвеним кућама, нзгоре за час и ватра сатре цркве и капеле. Али мало но мало иодигоше се опет мале куће, тсшке нокајннце у новцу и богати даровн нридођоше владичанској столнцп : десетак од мора н суха се такође ту стече као и реткп сребрнн новцп н све оживе од страннх калуђера н каноннка, крутих, дрвенастих Енглеза и свештеннка црне косе с југа са финим лицима. Сила и ученост подигоше зидове и куле, а тамјан испуни красни храм, у коме су попови певалп рибарима и сељанима, који су са челом лежалп на поду н мумљали ствари, којих нису разумели. Долажаху странн рибарн до приста-