Delo

482 Д Е Л 0 ништа н доношаху одежде, звона и олтарско посуђе, и јака вииа за хладне подруме манастирске. Алп у уским уличицама п ходнпцпма иза манасгнрскога пута вребали су калуђери девојке, и док се горе у саборницц служила служба п певало, беше запаљено неколнко свећа у засвођсном подруму иод владичанском капелом, на се п тамо псвало. док је буре с впном клокотало и цуре се смејалс, а калуђери су тамо игралн, да су све лстеле мантије. Алн игри дође крај л сјај побледе, а девојке осташе на миру од обесних калуђера. На великоме згарншгу пред самом црквом бнше спа љена сва документа саборничка, хартије и пергаменти с велнким иечатпма од воска п књиге златом оиерважене н у белу телетину увезане ; све, нак, шго је личило на злато п сребро би скупљено, огргнуто скинуто, огребено до најмање сјајне ситницс, и место њега дође креч, с иоља п нзнутра п свуда креч — бео као снег, сух и хладан. Сада 110 совуљаге наста најбоље време, када се манастир н капеле мало по мало распадаху у рушевине; а шго је време радпло постепено, извршилп су људи једним ударом. На скоро бнше склоњени сгари зндовп п старе башге, да бп се начинило места новој улицп, а друге године би порушена н владпчина дивна „Саре11а с1отезНса“ зато што је госпођа иротиница по шго ио то хтела да уреди себн свпњац ; на послетку оста још саборница усамљена, склона паду, у свом кречноме лспку, а свуд у около око ње танке мале брвнаре, а од евега ондашњега сјаја не преоста ни камена ни пергамента. Само једно преостаде на рушевинама сем совуљага. — Моћн беше нестало, учености беше нестачо, креч је покрио све, што је било лепога : али латински остаде на месту — латинска школа, батина п грамагика. Хорски дечацп постадоше црквењацима и на послетку обичним ђацнма, н преселпше се из једне у две собе, које су биле докриљсне уз старе манастирске зндове, ла се преселише на послетку у нови четвероугални школски орман с голим зидовима од мутнога стакла — багина и грамашка нреселише сс с њима. Па када Су совуљаге, које су се такођс верно с њима преселиле, седеле у високим храстовима на пољу пред ректоровом собом за учење, стресао би со и рсктор ири њиховој внцн п поднгао би очн са Тацита са истога занимљивога али мрачнога места. Јер за ово много сготпна година. за које јс сва ученост жпвела у овом лепоме, иотиуно развијеноме језпку, нцје — чудно некако — ништа више латински писано, што би врсдело читатн. Сзд, као н пре шест стотина година, набираху најученије главе чело око ових занимљивнх алн мрачних месга Тацитових. II нсирсстано дођс колсно за коленом до „шепза го1шн1а ‘, где су батина п грамагика примале жргву младостн у времену н марљивости, да бп у накнаду за то најодличније дотлс довеле, да могу набнрати чсло код Тацита. Храстови нп нз далека ннсу били тако старн као развалине, међу којпма су нзраслн. Алн су пиак круну своју узвисили преко сто гошна нзнад ове ннске вароши и распрострли се на шпроко над про-