Delo

0 Т Р 0 в 491 одмаче клуиу од стола и нодижс Марија; бно је блед и затворепих очију. „Донесите воде“ рече Мортен својнм пркошл>ивнм тоном, држећн Ма]>пја усправљена. „Јсст — воде — “ одговори сада адјункт : „Готвалд је болсстап. Скандал је, послатн дете у школу, када је болсено.“ Међу тим стајао је ректор баш нред Аврамом н звсрао је у н.сга: иа послстку рече тнхо и оштро: „Нди кућн, Левдале ! Ја ћу се обратнти твојим роднтсљнма.и Мртва тишина обладала је у разрсду, када јс Аврам иокуиио кп.пгс п изпшао. Огорчења, које се у љему изродило, кад јс адјункт мучно њсговога прнјатеља, брзо опст нсстаде: н кад је сам изишао из школскога дворнпгга — беше то у сред часа — сети сс онога, што је урадно, н шта ће му отац рећи. Није се усудно, да право пођс кућп : остави књиге код једнога нознатога му трговца и пође обплазним нутем кроз псточнн дсо варошп, где је бнло слабо наде, да ће ерсстп свога оца. Међу тим дођс Марије опет к себи, кад су му лице поирскали водом: лсжао је по том једно нола сахата у ректорову стану на мпндерлуку. где су му дали капљнце за крепљеље, док се ннје толико оиоравпо, да га је школски служнтељ могао отпратитн до кућс. Госпођа Готвалд становала јс у вароши, на далеко од школе. Марпјо остави школу, блед и у пола ван себе, ослоњен иа школскога служитеља, који му је носно књпге. Ученнцн ппжих разрода скупљалн су се око њега и истрчавали еу пред њега, да му внде лице : једнп почеше да сс ругају пацовскомс краљу, алн један нзмеђу њих речс: „Оставпте га на миру, онје болестан/ II тако прође првп пут кроз своје ненријатеље. Рскгор бп сс за свога „малога проФееора“ био са свим друкче заузео. да га Аврамов постуиак није свега заузео. Да се који ђак разболи за времс прсдавања, могло се до душе лако десити, н Марпју јамачно цео дан нпјс било добро, то се одмах могло прнметнтн, када јс прозван пз латиискога : грешпо је чак при сканднрању, што иначе никада није. II рсктор је адјункту Албому готово морао дати за нраво, кад овај нијс престајао доказивати, да је скаидал, слати болесиу децу у школу. Алп Аврам Левдал је био дрзак н уноран, показао је отворено протпвл.ење. Ипјссе могло погрешити. да овај дечак нод добро васпнтаннм н отворсннм бнћем крије најоиасннје клице. Па да јс то бар био спн сурових н нсобразованих роднтел.а, којих је на жалост толнка бпло у школн. Алн спн профссора Левдала, тако одмеренога, тако човечиога н образованога човека: па љегов једннац сад да на један пут покаже нровалију пркоса и уиорности ! „Њсгова матн јс врло упорна прнрода“, иримети адјупкт Албом пажљиво: знао ј’с у коликој јс милости нрОФССорка код рскторп. Овлј нак ногледа у страну н нс одговорн нпшта : паде му на ум последњп ]>аз-