Delo

„Ниси јуче требао, да ме намамиш на иецањс рнба. Авраме ! Не знам баш ништа, и бићу јамачно ирозван из свих иредмета. Овако ћу добити најгору оцену н нећу на лето нрсћи.“ Аврам ноче схватати, што је то хтело рећи заМарија: он нрс тог уираво никада ннје о том размншљао. Алн кад јо онај сад скроз ногрешио нрочитао једну Хорацову оду, нредстави себи, како ће немоћан битн његов нЈшјатељ, ако остане да нонови разред са вовим друговима, ношто ће он наравно нрећи у четврти лагински разред. ,.Не, нс, Гогвалде. ти не знаш шта говорииг* рече адјункт Албом лукаво као лисица, кад је Марпје градно ногрешку за ногрешком : јер због днректора нпјс смео ночети псовкама : „та размисли само добро, дстс, са свнм добро, велиш Га11о, МеШ: али сад супннум, драго детс, супппум...“ ,.— 1е - 1е- Ге — “муцао је Марије потпуно немоћан, јер му сс мо ак са свим био саплео. „Алн тако ти свега на свету, шта ће тиредуплик ција у супину'?“ наставн Албом : један ноглед ректоров опст га ублажи : „еетн се само добро, ти добро знаш ове глаголе, само ако хоћеш мало да мислнш : нма нх само трн до четири : познат тп је свакако : ре11о, рерпП, рићчшп, дакле: 1а11о, ГеГеШ —дакле ? „Ри18шп“, одговојш Марпје н омота илаву џепну мараму око прста. „Будаланггине, 1’отвалде! зар хоћсш да сс шалишсамном? — Заиста, господнне ректоре ! Вн нмате право, треба ћутати ? Треба ћутатн. иа ће добро бптп, детс моје; почећемо са свим из почетка, са стварнма, које можеш на ирстпма да набројиш, даклс пази, дсте !“ Глас му је пграо од љутине. — „Даклс: ато, атауГ, а —« дакле супии ? — ата —“ „Ата“, понови Марије н исиусти мараму. „11о, али то је већ сувише !‘ узвикну Албоми заборави са свим на присусво ректо])Ово; Јеси ли ван себе, деранс, јс ли?Какосс латинекп каже: округлн сто? — округли сто? Дакле, хоћеш ли одговорити ?“ Алн не пређе ии гласка преко Маријевпх уста, а адјункт скочи пред н.ега као да ћс га ударити, нред сампм ректором. Да ли јс то мнслпо или не, тск није учинио: јер се Марије стропошта између стола п клуне, прс нсго што га је доднрнуо. Али иа један мах зачу се ,]сдап глас у разреду, дршћући од узбуђсља и нспрекидан јецањем. Сви ес окрепуше и спазише, како се подигао Аврам Лсвдал и како јс стојао бледа, прснсраассна лица. „То јс срамно, то је срамно“, ноновн оп п подижс стиснуту песницу прсма адјункту: „Вн с ге — Ви стс — ђаво!“ јсдва пзговорп н ухвати сс чврсго за крај од стола. „Аврамс ! Авраме Левдалу ! Зар сн са свим полудео, деране !“ впкиу рсктор; нпкад за врсме свога дугогодишљега псдагошкога рада нпје сс бно тако уплашно. Чак јс н Албом стајао као скамењен н бпо је гогово заборавио Марнја, који је нспомпчан лежао на ноду. Мортен пак одважно