Delo

508 II С Т 0 Ч Н 0 II II Т А Њ Е Међутим и ако је Бечки Конгрес био принуђен, под пресијом супротних интереса својих најважнијих чланова, да прекпне свакм говор о Источноме Питању и не доноси никакве одлуке нити о опстанску Турске царевине, нити о судбини балканских хришћана: Источно се Питање, још за трајања седница конгреских, јављало као црна тачка на политичком хоризонту Европе. Турска је била толико изнурена, и растројена, иосле дугих ратова са Русијом, да већ није могла више савладати пробуђени дух слободе у потлачених хришћанских народа, нити обуздати самовољу разузданнх паша, који су се отворено одметали испод власти султанове Наша отаџбина Србија дала је и овом приликом први сигнал борбе. Херојска револуција, која се пуних девет годпна хватала у коштац са турском царевпном, и која је, и поред несравњених кампања Наполеоновнх, успела заингересовати Европу, обновљена је Таковским устанком па Цвети 1815. год. Питање о извршењу Букурешкога уговора, које се нијо могло изнети пред Бечки Конгрес, истакнуто је на дневни ред јуначкнм узвпком Таковскога Јунака, којп је одјекнуо с краја на крај Србије: «Ево мене, а ово вам и рата с Турцима!” Мир Европе. једва једиом стечен, после дугих крвавих напора, био је опет у опасности. Турска је добро разумела у овој прилици сву тежину својега положаја, увнђајућп какве све иедаће могу настати за њу, ако би она дала повода новим ратовима у Европи. Нсмајућп спаге да брзо угуши сриску револуцију, она се решнла да одмах пристуни преговарању, и да даде бар ирнвремено, до иогоднијих прилнка, бпло делима било лепим обећањпма, задовољења српскоме пароду. Српско-турско иитање иостало је па тај начин тренутно упутрашњим иитањем Отомапске Империје, о којом се Европа пије више имала бавптп. II Порта је сад приопула била свим силама да то унутрашње интање нечујно скине са дневнога реда. Али мудрост и окретност кнеза Милоша умела је одолетп свима покушајпма најлукавијих н најпреиреденијих турских иаша, ге одржати у сназп и захтеве жбер (сопИе сГАп§е1)ег§), ноиа чак ни номена о овој српској депутацијн. Али су успомену о н.ој н о п.еаиппм очајничким иокушајима, да добије наклоиост Европе за евоју ро1)ену отаџбину, сачували Мемоари првога н најважнијега члана н.езинога, проте Матеје ПенадовиГа.