Delo

ховито и жалосно било погледаги ! Земља је скакала по читав риф у висину, и одмах се исто толико спуштала. Куће су се са страшним треском рушиле једна врз другу. Кармелнтска ‘црква и манастир, одмах више нас на брду, здраво велике грађевине, клате се као гране у дрвета, те смо сваки час мислили: сад ће се на нас срушити и претриати нас, или ће нас земља живе прогутати. Онда наступи мрак, да нмсмо могли један другог видетн. Држали смо, и били смо уверени, да наступа Сграшни Суд. Овако се тресла земља иешто мало јаче од осмине сата, па се онда умири, и ми, сваки у својим ноћним хаљннама, као што сам горо описао, побегосмо на оближњу пијацу, верући се с највећом опасношћу живота преко самих рушевина од кућа и измрцварених људи. Ту остадосмо око три сата, и за то се време искупи преко 4000 људи, неки само у кошуљама, некп са свим голи. Смртни страх био је исписан на свачијем лицу. Рањених и онакаженнх било је врло много, и страшно је било послушатн јаук и ииску њихову, помешане са скрушеним и очајним вапајем људи и жена за милост и помоћ Божју. Дођоше неколико свештеника, те отпочеше говорити свету и умиривати га, и дадоше општи опроштај грехова, што нас мало утеши. Земља се поче по ново трести, што је могло трајати опег осмину сата, па смо онда били мирни од прилике читав сат, док пам не стиже страшан глас: да је море преко сваке мере нарасло, да нагло плави варош и да ћемо се са свим иодавити ако не бежимо. Екселенција може замислиги, како нам је било! Све су улице биле закрчене рушевннама кућа ; али сам 'ја ипак. с неколико својих пријате.ва, не размишљајући се дуго и пе обазирући се много, пузао се преко рушевина, прескакао преко мртвих телеса и јурио право у поље, куда, на послетку, након четврт сата мучнога и онаснога пута, хвала Богу ! и стигпсм. Много сам мука претрпео ! Господе! тебе хвалим и благодарим ти, што си ми иомогао. Никад нећу заборавити ову казну Божју, коју смо, са својих грехова, потпуно заслужили, н од сада ћу се много озбиљније брииути о спасењу душе своје Прву ноћ проволи смо онако, скоро са свим г< ли п боеи, а сад имамо шатор, којн пас бар од ветра брани и од кише п мраза чува. Око једанаест сати ноћп нзбп ватра на свпма местима ио вароши, те упроиасти и оно, што