Delo

0 Т Р У с У 513 је још од труса остало поштеђсно. Све зграде и зидпне, што су још из рушевина вириле и претиле свакп час својим падом, мораше се нз наше цитаделе, која се налази на једном брегу у сред вароши. топовима порушити да не би побиле л>уде, којнма је било наређено да прокрче пут, извлачо људе, гасе пожар и спасавају што се још спасти могло. II тако-је, ето, лепа и велика варош, најбогатија у Европи, која је бројала на 500000 душа, претворена у гомиле камеља и рушевнна ! Нека се милостиви Бог смилује на нас у овој несрећи нашој, којом нас је казнпо и коју смо ми заслужплп ! Палата, у којој су се налазиле толпке многе и Фине драгоценостн, сва је изгорела. Наш ђумрук, с мнлнјонима разне робе из свих крајева света, од чести је изгорео, а од чести, заједно с ппјацом својом, обурвао се у море. Већина лађа у нашем пристаништу (било их је око 300) одвезале су се н од страховнтих таласа пшчупале котву, па неке много оштећене, а неке са свнм пропале. Једну холандску лађу избацили су били таласи на улицу, и стајала.је ту та лађа тако на суву, док није дошао други један талас, па је зграбио и неповређену пребацио опет у море ; оваква једна лађа може имати 18 до 20000 центи! Капетани. који су тада с лађама својим долазпли к нама, причају, да су на 60 миља одавде осетилн тако страховит потрес у води, да се пе могу начудптп, како их таласи нису подавили. Његово Величаиство Краљ, да нас помогне и утеши, станује и сам у нољу под шатором. Наше дивне цркве, што их пи у Риму нпје било већих ни лепшпх, заједно са свима манасгирима, разореие су, и од наших свештенпка, којпх је могло бити до 20000, половпна је остала иод рушевпнама. Колико ли смо хиљада л>уди, претрпаних рушевпнама, чули где узаман ввчу за помоћ, јер нам није било могућпо указати им је, те су тако ови јаднпци још живи морали сагорети ! Ах ! јад је неизмерап, и мора изазвати сажаљеља у целом Хришћанству ; јер ко бп у овакој прилици остао хладан и без саучешћа, тај не би бпо хришћанин, пе бп био ни човек. II да се наш Краљ није тако очински о нама старао, моралибипомрети од глади. Његово милосрђе толико је велнко, да нам бесилатно издаје моса и хлеба. Он пролива толико суза, колпко свп љеговн поданпцп, п иоказује саучешћа у свима нашим јадпма. Нека га мплостнви Бог поживи и све љегове ! Показао