Delo

НЕМАЧКИ УНИВЕРСИТЕТН 521 уоп ЛУ. Бех18, огДепИ РгоГевзог с!ег б^аа^змчззепзсћаКеп 111 СгбШп§еп“, 2 Вап(1е. вел. 8°, Вег1ш 1893 (Уег1а§ А. Азсћег & С° >, стр. IX 2,620 : VI, 406. II ако је цело дело веома значајно, за нашје ноеао особито знатан први, општи део. I, до 168 стр., у коме се говори о суштини и историском разватку немачких университета (Ф. Паулсен у Берлину), н о општој статистици љиховој (Ј. Конрад, Хале). У другом делу, куд и камо опширнијем, иосебном имамо по Факултетнма [теолошком • иретестантским и католичком, правном. философском с два одсека (хуманистпчким п математнчко-природњачким), п медицпнском] извештаје из пера најодлнчнијих представника немачке науке на университетима н појединнм наукама н грунама наука и о ступњу на ком се сада находе заступ.Ђенс на универснтетима. Најбоље ће се то показати, ако поименце поређамо из области знања нама нознатије шта је и од кога је написано : тако о класичној фнлологији извештава У. Визлаовиц-Мелендорф, о германској Филологијн К. Вајнхолд, о енглсској филологији А Врандл. о романској Филологијн А Тоблер. о оријенталној фнлологији Е. Сакау, о индиској Фплолошји Ф. Килхорн, о индојевронској науци о језику К. Бругман. о келтиској фнлологији X Цимер итд. Нема сумње, да ће добро доћп ти кратки и језгровити нзвешгаји, онима, што усграже обавешгаја у овом делу, али обим једног, п ако овећег, реФерата не допушта пустити се и на познатије зем.внште, а камо лп на са свим гуђе : а међу тим, како што смо споменули, онај први онштн део има за наше потребе толнко вредности, да ћемо се на њем и задржати, нзносећи нсгде пространије негде украће садржину му. I. И с т о р и ј а унпверсптет а. Дапас се велике школс могу у главном свести на три тнпа : енглескн, француски и немачки. — Енглески тип има најбоље представнике у ОксФорду н Кембриџу, а сам је права елика старинских, средњовековнпх университета. Университег је слободна установа на црквеној основпци : има потпуну самоуправу и сам се н одржава, нз разннх завештаја црпући ередства. Никака веза не иостоји међу университетом и државни.м властнма. 11 унутрашнч су одношаји средњовековне природе: ђаин п учитељи живе у колеџима п ннтернатима, као у манастирским задругама. Настава се приближава и садржајем и облпком старој универснтетској, главни јс Факултет ГасиНаз агКиш Поглавито је стало за тим, да се ђацима да пространо н основно оиште образовање, као шго иристоји §еп11ешап-има: научна истраживања п стручна сирема за научнички позив нису у опсегу његова задатка. Тако су и одабрани наставни п васпитни нредмети као главни: језици, историја, математика, нриродие науке. ФИлосоФија. Облпк јс наставе управо