Delo

522 Д Е Л 0 школски, често као приватна обука. — Од старога се тппа понајвише одвојио Француски тип. Овде је револуцнја, као у многим одношајима, потиуно раскинула са ста| нном, „уравннла“ земљпшге за нове снстемске грађевине. Дарство је нзвело те грађевнне : место университета ностају стручне 1ш;оле за иоједине позпвз, за које је потребна научна снрема, као Гасииез бе ЛгоН, бе тес1есше, (1ез зслепсез, без 1е11гез. Унивсрсигет, који је пређе обухватао у целину Факултете, распао сс на одслите школе, нотнуно независне, н само му сс још пме, алп не у тој речи смисао сачувао у шпусгзИе с!е Ггапсе. То јс установа управпог карактера, која уиравља школама Француским од основннх до стручннх вишнх. Факултетн су државне установе, који дају снрему за одређене техннчке познве ; учнгељи су чиновннци, који за свој нозив полажу државне испите. У опсег љихова пословаља не спада као нсшго обавезно научно истражпвање и опште образоваље научно, јер је прво носао Академији, друго приправним школама. — Немачки тнп, сем Нсмачке одомаћен у суседним кулгурнпм земљама, у среднни је међу енглескпм и Француским : има впше остатака старинских но Француски, а онет је више поиустио потребама новога врсмена но енглескн. Он је као н Францускн Факултет држав. установа, од државо ирима издржавање и стоји под љеним надзором, али пма и много старог друштвснога уређеља: самоуправу, пзборност ректора, декан.1 и савета, утицај на избор наставничких снага. То, што је немачки унивсрситет сачувао Факултете као установе за наставу, остатак јо старине, всрнијн но у енглеском тнпу, а нсто тако имамо остатак старпне у оној свсзн, шго све Факултете спаја у једноставну целину Ево крагке повесннце немачког уннверситетз. 1. У срвдњем ввку Уннвсрсптети су усвојени пз Француске п Нталијс у другој половннн средљега века. Док сс у првој половини љеговој обазнрало на прошлост : хрншћанство и старо доба, од једанаестог сс вска скреће нажља п унанред. Духовни жпвот потпада под силно угицаје ; за крсташких рагова западни народп ступају у додир с источним светом ; вера и кул тура ислама стуиају на обзој)јо; вптештво постаје носилац светске књижевности и нросвсте ; а иови су црквени редови (Фра1вевцп н доминиканци) јодан вид духовнога витсштва, из њихова крила пзађоше знатни представници богословља п фнлософијс. Настаје снлна тежља к знању, огледа се, да се вера што је новп народи прпмишс готову, у унут. ногледу савлада, н с разумом помири. Главна дела фнлософпјс Аристотелове ностају нознатнја: избиЈа на површнну тежља сложптн веру с науком, црквено учеље с философпјом п као цслину их обрадити. Том су иосвећени велики системи 13 века. У университетима је пови духовнн свет нашао орган или носпоца. Нариз је, с првом великом вишом школом на западу, колевка нове богословско-ФилосоФСке сиекулацнје (науке). У н.ем ј'о клица нсмач. университетима (ех (Ићто зелепИагшп «ћкШ Гаптпик), и ако су биле од угицаја самосгално постале више школе талнјанске, особито као прав-