Delo

Ш II Л Е Р 0 В Е Д Р А М Е 553

^

в спречен узапћењем од стране инквизиције. Тако нам излази пред очи душевни развој принца Карлоса, његов прелаз од љубавника родољубу и баш тај развој изазива наше живо интересовање за њега. ЗГаркнз Поза. у почетку споредно лице разраћенога карактера и утврђенога иравца у животу, пење се у току радње, а нарочито у последња два чнна, све више, па и надмашује главну особу Дон Карлоса те постаје најважнијом особом у драми, један од најтрагичнијих јунака у опште. Шилер готово није створно више ни један тако узвишени и племенитн карактер, па и з’ евој драматској иоезији мало ће му бити равних. Како је дошао до тога. да Позу постепено доведе до те висини, видели смо мало час из песниковога личнога признања. С основом се може тврдити. да је Поза бно носилац хуманих идејана крају прошлога века, да је то био сам Шилер. Поза, слободњачкн дух у политпчкоме и верскоме иогледу (по свој прилици протестант), био је Карлосов друг из младости, с којим се на великим школама у Алкали заједно одушевљавао за слободу и државу, која ће у будуће бити основана на слободи и човечности. После дужега вастанка и Позиних путовања налази свога прнјатеља Карлоса изгубљенога за ту идеју (I 2) и сав његов рад иде на то, да га опет придобије за исту Ово постизава удружен са краљицом, која се исто тако (I 5) одушевљава за слободу (нарочито Нидерландске). Поза принца у томе стању опомиње Оет Негг 181 аиз^езЈогћеп Кете Тћгапе Оет ип§-е11еигеп 8с1иск8а1 <1ег Рголипгеп, КГсћ! еЈпта1 ете Тћгапе тећг! — 0 КаП \У5е агт 1)181: <1и, мпе ће!Де1агт ^елуогПеп, 8еН<1ет с!и К1етап<1 Нећ81 а1з <Псћ ! (Твојс срце је изумрло. Нема суза за страшну судбину иј)0винција, ни једне једите сузе внше! 0 Карло, како си ошфотео. како сн страшно осиротео, од како никога више не љубиш до себе 11 15), и измишља идеју о бегству у Фландрију }>ади иодизања устанка. иошто рачуна \\газ 1п Ма<1п<1 с1ег \га1ег Пш уегллејоег! \\г11ч1 сг 1п Вгп88еН Пип ћсмчПцеп