Delo

мнслити да је он срећан — пре но нгго сме мислиги? Не бирајте мене, Сире, да ширим благостање, које. нам Ва припремате. Морам да се опирем, да те печате ја издајем. Не могу да будем слуга кнежевски . . . Век онај није дорастао моме идеалу. Ја живим као грађанин оних, који ће до1ш после мене . . . 0, не до мене било ми је стало, не сиој)/ ствар сам заступати хгео. ) Да би отклонио сваку сумњу краљеву од принца, а нешто и у нади, да својом идејом нешто утнче већ и на краља узима на се тешку улогу, да буде краљевим мннистром, н полази одатле својој мети, али занемарује да своме пријатељу Карлосу ма шта објасни, те сврјим поступцима изазива у овога сумњу и предухитрава принца иритвором. Овде му је пад. Да би принца ради ствари ослободио, узима на себе сумњу љубави према краљици и бегство, пшне судбоносно писмо и умире погођен куршумом за време признања своје погрешке (У 3), која је најјача појава у драмн и коју само краткоће ради не исписујем сву. Сву племенитост његових мисли објашњују нам речи : КеКе Кс1« 1нг ККпЈегп ! Бак Кбп1оте1сћ 181; Јет ВепЈ. Еиг сћсћ о 7л\ б1егћеп луаг с!ег те1п1о-е. (Спаси за се Фландрију ! Краљевство је трј позив. За тебе да умрем био је мој. V 3). А заиста тешке речи кралшве : Елп Се18ђ Е111 1ге1ег Мапп 81агк1 ап! 111 сИекет о-апгеп ЈаћгћппсКг! — Етег — Ег хегасћ1е1: писћ 1Т11(1 ^ћгћ!

Еиг 0111011 Кпаћеп зКгћ! Е111 Р08 1 тсћ! 1)ег ЕгеипсЕсћаћ агте Е1аттс Еи111 С1пе8 Рона Негг 1псћ1 аив На8 8сћ1ио' 1Јег о-апиеп Мепасћћећ. 8с1пе Ке1о'ппо- луаг 01е \Уећ тћ аНеп коттепЈеп Сгс8сћ1есћ1егп (Један дух, један слободан човек по.јави се у целом овоме веку — Један — Он ме лрезире и умире .... За једнога дечка не умнре Поза. Пријатељства незнатни пламеп не испун.ава срце једнога Позе. Оно је куцало целоме човечанству. Његова наклоност била је свет са свима покољењима, која Ке