Delo

е =■ ооо Д Е Л 0 доћп V 9) показују нам још у бољо.ј светлости маркиза. Што Карлос наговештава речима: . . . Етеп Еегсћепв^еГп мгШ 1сћ Иип ве^геп, \ује посћ келпет К61110-0 Ое\уо1ч1еп. — Ићег ветег Лвсће ћ1ићс Е111 РагаШев ! (Њему ћу да поднгнем гробнп споменик, какав није поднгнут још ни једноме краљу. — Над његовим пепелом нека цвета рај V 11), учинио је Шилер оппсујући у Пози човека пунога човекољубља и достојанства, као што је го само ретко описат, н који ће довек бити идеалом, као што Боксбергер згодно и напомиње : „У опште је карактер маркиза Позе пробни камен за свакога, којн чита Шилера. Ко се не може да одушевн за овога краснога младића, за овога апостола бескрајних човечанских права, кога његова смрт из пожртвовања. . . . не покреКе на С}'зе. за тога Шилер није писао, чак ни живео ; тај нека слободно затвори Шилера“ (II цу)Краљ Филиа, строги владалац и верни слуга цркве, наслања се као најближи на предња два карактера. У основи он није рђав човек: он је апсолутистички владалац, који ради напретка државнога неминовно тражи послушност, те јетаконајвећи непријатељ свакој слободи мисли. Уз то још долази да он као добар католик сву снагу улаже у одржање ове конФесије, на јој чак и даје сва оруђа, тако да су у пуном цвету грозна инквизиција и страшни ауто да Фе. ВеК с тога гледишта није му могао бити по вољи нрннц Карлос, млитави католик (а можда и нешто протестант) и благи човек, јер Филип је врло јасно увидео, да би се после његове смрти лако могла распасти огромна н сатешком муком подигнута и одржана шпанска држава Иа ипак не би дошло до раскида између о иа и сина, да нису Филинови саветиици, Алба и Доминго, више нз себичних намера свом силом порадили (III 4), да ову размирицу заподену и подржа вају. Гако је Филин ностао љубоморним супругом (I 6, III 6 и 1У 9) и оцем, а л>убомора доведе га до тога, да постаие убијцом свога сина, ма да има тренутака, у којима очито показује, да му је добро иознато, зашто његови саветници тако раде (III 10). Впдпмо Филипа у састанку с маркизом, како уме да слуша сушту истину п да њоме буде занет, да иостане готово