Delo

111 II Л Е Р 0 11 Е Д I’ А М К 559 непријатељства (У 8). Тако имамо у овој двојици два занесењака за своју идеју, }>ади које све жртвују. Скуиимо ли све до сад речено, имамо у „Дон Карлосу“ овај напредак Шилеров: Он више није рушилац већ и оснивач нечега позитивнога, нове на човечанској слободи основане државе, те тако напушта Огап«рспос1е; у сликању карактера, особито женеких, учинио је знатан корак од идеалнога стварноме н могућноме и пришао је нешто антици; употребом везанога слога језик је умеренији а више утиче на духове чистотом н благозвучношћу. Као мрачну страну нмамо погрешку у јединсгву: две главне особе, Карлос и Поза, па по томе и двс ндеје, од којих се пак страст све више подаје идеји слободе, докјој се са свнм не склања и ; њу претопи. Узме лн се лично признање песниково, да ова погрешка долази услед великога размака времена, у коме је писаиа драма и пре свега услед немогућности, да прва три у „Кћеппзсћс ТћаНа“ штампаиа чина са свим преради, пошто је Поза постао његовим љубимцем, п дода ли се још, да је иесник у то време живео у најразличнијим околностпма, које су свакако морале имати својих одјека п у његовој поезији, неће се ова погрешка, као ни нешто сувише обилна сплетка, моћи осудити и мораће се песнику у овој драми признати знатан наиредак: радња долази до свога права, карактери добијају већ нечега типичнога, а целина чини прелаз од периоде развића н младости класичности и зрелости. — НАСТАВИИЕ С'Е I