Delo

РЕЧ ДВЕ 0 ЛИРСКОЈ ПОЕЗИЈИ. (Поводом књиге „Пз наше новије лирике‘‘ од Д-р Љ. Недииа). 3 Н едоследностима, као што је ова, није ово једнни иример. Њих имау свима одељдима књиге г. Недићеве толико, да се чптачу, кад их види овако очигледне, готово снлом натура нитање, како п чиме да их објасни. Не треба губитииз вида, дајо новршмост, којом би се оне донекле могле лено објаснити, само последнда — осуства дравилних појмова о суштини лнрске поезпје, а уза њ је дошло и неиознавање чињенида нз нсторије новије нам књижевностп, које су претходиле и у многоме условиле, онакве какви су, производс сувремених песника. Да се г. Недић постарао. ире него што је приступио изучавању доједпнпх песника, изложити своје иогдеде о суштини и значају уметносги у опшге а поезије на ио сс, на начин, који не би донуиггао двоумпду, нама би била ускраћени непријатност, да, се мучимо из појединих му гврђења, која се врло чесго потиру, нздвајаги што је у њима опште, и отуда закључивати, какве бн требале да су ге опште норме, нрема којпма он дени шта у ком делу уметничком ваља а шта не ваља Да сваки критичар мој а бити на чисто са тим основаним догледима, то увађа и сам госи. Педић кад тврди да нх он нма. Штета је само, што сс г. Неднћ ннје иотрудио, кад их већ није хтео напред предизоватн, дровести их бар кроз поједпне сгуднје тако да оне свакоме читачу буду јасне н очигледне. Што смо ми, њих тражећп, нашли, само нас је утврђивало у уверењу, које се ноступио крнсталисало, да г. Недић п сам још није на чпсто са тим погледима толико, да би, без страха да не надпе у погрешке, могао на основу њих псказпвати сврј суд о производима повпјих пам лиричара. Ово нам најбоље показује недоследиосг у крју је унао, аналншућн песме Јакшнћеве по мстодн, коју осуђујо кад говојш о критидн Ст. Поновића. Јер чему бпсмо идаче могли прпписати онако грубу погрсшку, какву чнни г. Неднћ, кад на једној странн (31-ој) о нрироди Јакшнћева карактера пзиосн мпшљење. које ће одмад