Delo

572 Д Е Л 0 моћу које неки људи могу да буду више или мање тихи посматрачи својих рођених осећаја, оает је извесно, да иесник ионајчешКе слика своје осећање како му се оно јавља у усаомени. Песник нам не репродукује не толико само осеИање него уираво одјек осе/1ања. Ваља му дакле да у сећању нађе доста живих дрта, како би му помоћу њих могао реконструјисати истинити лик и тако га нацртати да нас доиста потресе.“ Ко, дакле, нма право : Шилер који ]е из искуства говорио, што данас потврђују нсихологија н на њој заснована естетнка или г. Недић који је од некуд уобразио да чак и о овпм питањима може на аамет говорити ? На ово питање нека одговоре самп читаоди, не заборављајући баш оне примере, шго нх је своме мишљењу у потврду, навео г. Недић. На овој би нам тачици било врло згодно додирнути многа иитања, која би нам помогла да још очиглпдније покажемо, како г. Недић, покрај онога што му је довдс замерено, не разуме ни суштину ноезије, бар како се она данас схвата. Али се нама чини да је п ово доста, да се види, колика је и каква је подобност г. Неднћа за носао крјега се ирихватио. Што смо раније тврдили, ми смо се старали да примерима и потврдпмо. Колико смо у томе успели, није наше да дснимо. Мп стрјПмо увек готови, да бранимо што смо овде тврдили. Ако је г. Неднћ вољан за беседу, нећемо му, заиста, одрећи услугу да јавно пречпстпмо неколпка нитања, јер смо уверени да то но општу ствар може битн од 1:0ристи. У осталом, г. Недићу је на вољн. да ради како за најбоље нађе. Ми ћемо се са своје стране потрудити, да у идућим свескама нашсга „Дела“ одбранпмо, колико нам је у снази, Змрјеву посзију од прекора који нису незаслужени само за то што долазе од неспремна н необјектнвиа критичара. Римиљ. Ј