Delo

РЕЧ ДВЕ 0 ЛИРСКОЈ ПОЕЗИЛП 571 ралн >-образованим, несујетнпм човјеком, него ли шго би овај к свима кријеносгима онога првога још и пјесничку да})овнтост доносио, дотлс ће пјесничтво лишено бити благотворна уплива за свој вијек и сваки напредак у научној култури одкинуће којега из броја њсгових штоватеља. Није могуИе очекивати да Ке образован човјек тражити окреие за дух и срце у назргла младиИа, иа да у иесмама на/је исте иредрасуде. исту иустоту, исту иустош. од које у живогу замре. Пуним правом нште он од пјесника, који бн га вјерно пратио кроза сав живот, као Хорациј Рпмљанина, да му бу4е умннм развитком и моралним држањем иосвеј раван јер нп у часовима одмора и уживања неће он да се нонизи пспод сама себе. Нпје довољно да се чуство живим бојама оиисује: треба да се жпвље п чувствује. Одушевљење само собом није довољно, већ треба да је то одугиевљење образована духа.и Може ли се, после овога, тврдпти, као што је урадно г. Недић, да пок. Светозер нпје имао права тражити да ноезнја буде, по мислима и осећајпма, сувремена. кад су то пре њега тражилн најбољп познаваоци наше књнжевне историје, кад је го исто тражио и један од највећих песника немачких ире толпко година ? Као у свему осталом, г. Недић се и овде показао површан. Да се могао ослободити мржње према свему што ннје конзервативно. г Недпћ би зар нашао да има разлога, због кошх мује гребало са внше марљивостп п обазрпвостн ирнстуинтн студовању пптања, која је изабрао за нредмет својој књизн. Овако како је радио, изашло је да му „студије" ннсу розултати савеснога сту довања. Да је иак г. Недић писао овс своје студије не само без студовања него н без размишљања, најбољс ћемо показатп једцим примером. Пстичући на једном месту оиште познагу истину, да је лирској поезијп душа — душа песникова н да „лирнчар код кога не провнрује из свакога тако реИи, стиха његовог ирирода његова, он сам није иесник, но стнхотворац- — г. Недић, наједанпут, додаје, како му то „нзгледа тако јасно п но себи разумљиво да се увск, вели, питам, како јс могао Шилер тврднти противно и доказивзти да неснпк треба да сачека да му се стишају осећајп, па онда тек, да им да ноетска израза.“ Прво што се овдо може заиазиги, го је, да ово ппгање не истпче пз онога што је нанред тврдно, а за тим, да оно показује, како г. Неднћ, као ироФесор психологије, не разуме нсихолошку страну процеса, који се зове уметничко стварање. На супротономе што г. Недић тврдн, како је „речито осећање онда када нам сву душу обузме", сво шго о то.мс вели признатн естетнчар Е. Уегоп: „II доисга, докле год нама влада (или, по г. Недићу, докле год нам сву душу обузима), осећање се не може књпжевно изразитп. Оно се гада манпФестујс ноглавиго ириродним језиком, т. ј. гестовима, телесним покрегом, погледом, ми.миком лица, тим мање илп внше пснрекиданпм речнма. Кад се ирвн иут јави. оно је сувише жнво, бурно, — гс искључује свако ралмишљање на н мисао да се исприча п нреда слушаоци.ма. Ма колика да је сиособност, но-