Delo

НАУЧНА ХРОНИКА 595 п канал између КеФаленије и Занта. Незнатнија садржина соли у Ја. дранском мору своди се на многе пзворе слатке воде, који на дну морском у клобуцпма нзбијају : тим се објашњава и незнатннја садржина соли у каналу нзмеђу КеФаленије и Занта. Према Ј. и нрема II. садржнна је солп у овом делу Средоземног Мора све већа, а јужно од Кандије и СЗ. од Александрије констатован је највеКи салинитет од 3,90°/0. У дубинама је садржина соли незнатно мења. У другом су Саоменику Бечке Академије и Физичке прилике делова Средоземнога Мора, који су уз а®ричку и малоазијску обалу. 65. К. и X. III к о р п н л ђ. СЧвероисточн а Б в д г а р и л в ђ г еограФическо и а р х е о л о г и ч е с к о отношение. \СборникЂ књ. VII. II УШ., ст. 3. н 3.) 1892. Крај северо-петочне Бугарске, у коме се налазп велики број иећина, које су писцн тако детаљно оппсали у овом чланку, налази се међу реком Дунавом, Русенским Ломом, Великом Камчом и Црним Морем, поред важних трговачких и стратегнјскнх путева, што везују Дунав са Царпградом преко малих пролаза на Балкану. Тај крај је још одавна био насељен, што |се доказује сиоменицима, који се у њему налазе. Има најстаријих споменика и трагова од човека, као шго су јаме (§птез ^гасез), пз којих се „пре 3000 година“ вадио кремен за оруђа нредисторијског човека. Налазе се и мегалигп и природна удубљења у стенама (ехса\’а1’1онез). Пма неких споменпка од Грка, који су становали у тим крајевима. Од колонпја је важна Одесос (Варна); основана је.још у првој ноловинп 17. века пр. Хр. II Римљанп су, в тадајући овде на 29 годнна пр. Хр., оставили) неколнке сиоменике свога бављења ; тај део крај мора сачињавао јс тада крај До1кс Мезије и Мале Скитпје. Град Хисар-Калеси (шумснска област) је остатак од Римљана; великн је 24 км. II кад је Цариград био престоница источно-рнмске империје, Источнп Балкан био је сав у градовима. Значај тога праја увеличава н стара ирестоница Преслава. Поред градова. који су Римљани оставили као знак своје присутности на заиадној обали Црнога Мора, писци нам износе опнс двају нутева римских. Један од њих пшао јс од Месеврије до ушКа реке Камче. Сав јс у рушевинама. по гдс где нађе се гомила камења, но којима се може суднтн, да су ту биле манзије. Онисују се капије, којо су красиле пут : њнх пма две : Мала Каиија, за тим Демир Капија близу Керемиса. На северу од ЧиФте-дере према Јанку-геие иалазн се станица Т е га р 1 и ш Јосгз Мапз1о. Једна кула. која нма изглед као каква црквнца, окружена зидовнма, нредставља ту манзију. Ширпна пута је 6 м. а изгледа да је на неким местнма бно и калдрмисан. Сиоменућемо п други пут, који је водио од Анхиала до Марцијаноноља. На њсму се налази један кастел, за који би се могло рећн, даје 39 ДЕЛО