Delo

594 Д Е Л 0 морских нучнна, резултатн хсмијскнх и зоолошких исиитиваља н на иослетку Физикална нспнтивања: о конФигурацији дна морског, тсмператури морске водс на новршини и у разнпм дубинама, о провидности и садржинн морске воде. Послсдња су нспитиваља вршнли и срсдилп подагке Лукш н Волф. проФесори маринске академије у Трсту. Газмер дна морског представљен је трима изобатским картама. које су нзрађене у Војничком ГеограФСком Заводу. Изобате су конструпсане на дубинским размацима од 500 м., а само у прнбрежној зоии извучена су н карактеристичне изобате од 200 м. и 500 м. У нрвом извештају, који једини сиада у област нашега прегледа, представљени су изобатском картом: Јадранско Море, Јонско и дсо Средоземнога Мора између Пелопонеза и Барке ; уз љу је додата једна сноредна картица, на којој је нредстављана конФигурација дна у Јадранском Мору. Оно је у северозанадном делу нлнтко, а према ЈИ. све дубљо: тек према Шибенику настају у њему дубпне од 200 м., а цео део љегов северно од Шнбеннка нлићи је. Прсма Дубровнику настају дубине од 500 н 1000 м„ а у најужшцем једелу, између Драча и Бара, највеИа до сад констатована дубина у Јадри нско.ч Мору од 1645 м. У источном делу Средоземнога Мора утврднла је аустрнјска екснедиција два врло важна Факта. Према ргу Матапану измерена је дубина од 4400 м : то је наЈвећа до сад констатована дубина у Срсдоземном Мору, а назвата је, ио нароброду, „Полина дубина“. Осим тога је угврђено да се од Барке до Крнта иружа субмаринска висоравап, која одваја два дубља бассна : источни, одатле до малоазијсие обале н центрадни, на 3. од Барке и Крита. Вода на поврншни Јадранскога Мора има температуру око 24—25" С., а само дуж далматинске и албанске обале тсмпсратура је ниска: 22—24" С. У Средоземном Мору, између Пелопонеза и Барке и око Крита темиература је на површини, и на пучини и око обала, 23—27° С.: Поменуте гемнературе вода задржава до дубине од 10 м-. а само су у Јадранском Мору, јужно од острва Лошиља, констатоване н ниже темнературс, од 20° С — У дубини од 100 м. темперагура је морске воде мпого нижа. У ссверном делу Јадранскога мора нсма толпке дубннс, а у јужном је температура морске воде у тој дубини око 14° С.; у иомеиутом делу Средозсмнога мора, пађене су као што је п од пре било иознато, свуда високе темнературе : најнпжа темиература, коју је „Пола“ констатовала, нзноси ииак око 13,(5° С., а само иа пзлазу пз Јадранскога Мора, ирема Драчу, коисгатовапа је темнерату])а на дну од 13" С. У Јадранском су мору, п ако је нлиће, ннжо гемпературе, но у много дубљем Средоземном Мору. Морска вода садржп све вшне соли што се пз Јадранскога Мора према Југу крећсмо. Вода је Јадранскога Мора сразморно оскудна солд, п нарочнто у б.шз пп обала, где садржина соли није већа од ->,30 7,. Тај се исти појав вндп дуж обала Албаније и Грчке ; оскудан је сољу