Delo

598 Д Е Л 0 Н7. В г. Ј. С V 1 1 с. Оаз К а г § С р 1г а п о га е п. Уегвцсћ ешег гаогрћо 1о§18сћеи 31опо§тар1пе Бп. V. Н. 3.) ЛУ1еп. Но12е1 1893. 0 Србцји п осталим деловима Балканскога Полуострва има пј>о_ матрања и сређених нодатака из литературе на сгранама: 6, 10* 11—56, 65—97. ц 106, ГЕОЛОГИЈА. 0 саставу нватернерних наноса у Русији и њиховим одношајима спрам остатана од преисториснога човена од С. Нинитина. Кватернерна се иериода дели на стару, алеистоцену и модерну еноху. Крај плеистоцена карактерише нестанак мамута, риноцероса и других великих сисара из Руснје Ови се раздељци подударају са археолошким енохама калеолитско.н п неолитском, али нису оштри као ни овде. Нлеистоцен обухвата глечерско доба и преглечерско. У Еврони ма.чутово доба јесте интергласијално, а у Русији, где је само једно ледено доба, мамутове се кости наоде у лесу, у језерским ц речним наносима што леже нреко морена • ово би дакле одговарало интергласијалној епоси. Рраницу глечера у Русији одредио је прво Мур чисан. Нову је карту израдио Н н к_и т и н. од које сада спрема ново издање. На овој се види, да се та граница помера далеко к југу у област Дњепра и Дона н да .је на Уралу било глечера. Ироучавајући Кватернср у ссверној и средњој Русији Никитин је запазио впше разних тииова. 1. Финска п област Олонсца 2. Бчлтиска област п б. Валдаја 3 Пољска н Литавска 4 Централна Русија 5. Гјзалична област морена. 6. Степе у Јуж. Русијн ван глечерске Русије. 7. Ј. II. област Русије. Оиштн закључци : 1. Иодела каменога доба на налеолитску п неолнтску еноху вреди за Евр. Русију. јер се овде подудара са геолошком деобом кватернсра на иостилггоцену п модерну епоху, које су основане на палеонтолошким датима