Delo

НАУЧНЛ ХРОНПКЛ 599 2. Штуднја гдасијалних творевпна у Финској п западној области пе даде никаквог доказа, да су биле две особене гласијалне епохе и једна интергласијална : сва се Факта могу растумачити појавпма осцилацнје глечера при повлачењу, које је било постуино али неиравплно. В. II кад би се усвојпла шведска и ируска тсорпја о двема гласнјалним и једДом пнтергласијалном еиохом, глечери друге енохе могли бн се простиратп само у западној области, у релативно маломе делу Балтике, Фннске н Олонецке губерније. 4. Други део Русије. који је био олеђен, нма само један кат морена, које одговарају наносима прве гласијалне епохе у Скандинавији. 5. У времену најсилнијег олеђења највећи део Русије изгледаше као ледена нустпња, налик на Гренланд: по њеној површинн не бсше морена, нити нмађаше узвншнца без глечера, на којима би се степска Флора могла одржати. 6. Време, које одговара ннтергласиЈалној п другој гласијалној епохн Шведаца. бпло је у Русији, по свој прилици, време стварања старпх језерскпх слојева, леса н горњих речних тераса, у којпм је творсвпнама главно лсжнште костију од мамута и других несталних спсара, којих овде беше много, док су, међутнм, Скандинавија н Финска јоште глечером биле покрите. 7. По саставу и генези ових кватернерних наноса Европска Русија може се поделити у један низ врло карактеристичних тинова. који су истина једва ирпметним прелазима повезани. алн којн ипак леио нлуструју живот огромне равнице руске у кватернерној пернодн н састав наноса по њеној површинп. 8. У другој половпнп глечерске илп плеистоцене епохе жпвнло је много мамута и других великих жпвотнња по пределима Јужне и Источне Русије. У колико се глечер новлачио, у толико су се ове животиње померале ка северу и северозападу: при крају плеистоцена уђоше и у Фннску, али за мало, ,јер наскоро ншчезоше пз цсле Евр. Русије, алн нгчпто доцније, можда, из њена саверно-источног дела и из Сибира. 9. Човек је живпо заједно са мамутом у другој иоли глечерске еиохе, дуж границе глечера. Инао се служити ватром. Пмио је већ прилично развнјену индустрпју, али је градио оруђа једино од окресака н кресаног камена. У колпко се глечер повлачпо, у голико је човек наиредовао према северу и северо-занаду. 11о свршетку олеђења н нестапку мамута нродрто је у Фпнску н Балтиску област: сада је већ био на вишем неолитско.н стунњу кулгурс : сем оруђа окресанога знао је градиги глачано камење, алатлшке, грнчарнју итд. 10. У Евроиској Руснјн нема нпкаквих трагова од човека нз нрве ноловине пленстоцена илн још од старнјег човскч1. Геолошком збору саопштио ј]. ЈА. ЈКујовић.