Delo

602 Д Е Л 0 На 1000 становника у Србији долазе 45 рођења — а у осталпм евронскпм државама само 36. На 1000 становника има људп од 40 до 50 година старости : у Немачкој 103 „ Француској . 125 „ Швајцарској 119 „ Шианији 115 „ Шведској 119 „ Белгији 120 „ Данској 114 „ Аустрији 113 „ Норвешкој 107 „ Енглеској 100 „ Мађарској 106 „ Бугарској 108 „ Србији :.83 Дакле шта значн ово? То значи, да се у Србији умире махом у најјачој снази за рад, а то је до 40 год. Ја сам ово ијшметпо као окружнп лекар п пре но што сам ове статистичке нодатке видео, јер запаљење плућа, од кога наш сељак најчешћс умире, највише обара људе од 20—30 год. Ирема томс цела је пстина, што наш статистичар тврди, „да • скоро једна трећина нашег сгановнпштва пада на децу до 10 година,“ Ко је путова.о по нашим селпма и улазио у наше задружне домове, тај је, н бсз ових • статпстичких података, могао нриметити всликн број ситнс деце, за коју ће старешпна рећи, да су им отац или мајка умрли у 25-ој или 30-ој години. Узрок оволпком умирињу од запалења илућа (Реишоша) лежп у сеоскнм рђавим становнма. Зимп све нобегне из вајата у ону једину собу у сесској кући, у којој је иећ, те ту обично сви полежу, кад хоће да спавају, на зсмл.у. Поред толпке сламе и сена ја још нисам нпгде впдео, да у всчс исту простЈзу, но положе ноњаве на голу земљу, па коју су цео дак нљували н гдс се чак и умнвају. У тој нстрј соби сва чељад суше обућу, а жсне п лелене. Рећи ћс неки ностарији човек, како тс болестн ннје иј»о било мсђ сељацима? 111»е 20—30 година кућа наших сељака била јс сасвим другачија. Пређаипки сеосКи дом није нмао соба, него цела зграда, састрјала сс нз једнога всликог одељка, који сс звао кућа, ту им је било огњиште, на коме су зимн гореле чигаве кладс н око кога цео је парод ноћу ле-