Delo

ДРУШТВЕНА ХРОННКА 603 жао. Ту сс ваздух нимало нпје могао искваритн, јср ,јс цсо таван С»по отворенн оџак н тако сс ненрестано кућа проманвала. Садје шума, због нехата од стране власти. нестало, те сс у многим окрузпма свет греје сламом н тулузином н добро чува да сс та топлота из собе што впшс задржп, јер се нечист ваздух п смрад прс може трпнтн но зима. Зато би требало у свакоме срезу за углед нодићи о трошку до тпчпога округа по једну кућу (Мизћегћапа) којрј бп се дала хнгнјенска впсина н нужна вентилација. Ова бн кућа морала бнгн од истог матсријала, ко што обично (ељацн н нраве кућс, јср јс оп е хнгиЈенске стј»апе ваљан п прсма томс таква кућа не бн била скуиља ★ * Срдобоља и гуисобоља. — Како се овс двс болести у почсгку, у првпм случајевпма, добијају, још није наука нозитнвно ухватила. У ФилосоФирања не ћу да се упуштам. Али кад се од гушобољних и срдобо.љнпх болесника пли умрлих опогаљено рубље код бунара и пзвора нере, онда смем да тврдим, да сс овс болести на овај начпн распростиру. Ретко којн бунар сад у селу нма своју сталну ко®у, но махом ссљанка донесе уже н бакрач од сво»’е куће. те с тога, ако у њеној кући влада каква зараза, може се замислити, како је ччет онај бакрач. з којим ће да пзвади воду н којн том нрпликом н бунар зарази. Ако лп је у селу нзвор, он није озидан но онако отворен : околна чељад, сваки од своје куће. донесе врг илп тнкву, из које јс срдобољнн и гушобољнп мало час код куће воду пио, на је забрбочи у пзиор. 0 овом воденом питању ,ја сам својој књизи „Како жпвп наш народ“ опшпрнпје ппсао п том сам нрнлнком тврдпо : Да сс овом азијатлуку н заражавању воде може само натај иачии статн на пут, ако се овп извори о трошку окружном озндају да вода пз лулс нстиче а бунарп барсм мегар од земље озндају. ге да се оно блато у њих из околпне не слнва н да свакн бунар има евоју кофу. Као старп нрактнчар нмам још ово главно да додам: да сс зл сваки срсз постави један чесмеџија, којн ће да обплазп ове пзворе п бунаре н да шго треба одмах оправи, јер сам на много места видсо, да јс неки родољуб какву чесму направио, на је доцннје разваљена и оно камење око чесме растурено по блату а парод онет са стоком зајсдно пз оне локве пнје. Све ове трошкове, који су од свију најмнњн а најважннји, ваља разрезати на дотичне онштине тако да држава пз своје јадне п жалосне касс нема нпшта изд?вати