Delo

604 Д Е I 0 Од великих богиња — као што горе рекосмо — умрло ,је 1893 год. свега 1663 душа. Та зараза махом .је у крајинском округу те годпне владала. Ја шта би умрло, да је се по делој земхи распрострла'? Јер знајте, да се у иоследње време нелцоваље тако нехатно вршпло, да је 20—30 деце довођено, где је требало 100 пелцовати, а бивало је да негде дођеш по трп иут па не пелцујеш ни једно. Изузетци су мали п ја сам у својој књизи те општине нарочпто с похвалом споменуо. За ово су крнве полицијске власти, што, по тужби лекарској, још ннједног председника нису казннле, нити дотичне родитеље на одговој* узимале. Пошто је према томе грдно много народа непелцовано остало, то кад чујете да ова зараза стане да обара своје непелцоване жртве, онда бар да знате, шта је узрок, да не вичете на лекаре, који су, шго рсче .један начелнпк „само за то, да види страни свет, како, иоред мнже њера, у Србнји п лекара пма.“ Г. Рг. Марковић, санит. пуковник, у једној седници лекар. ДЈ>уштпа показао је да кад се војнпцп пелцују — 83—84 од сто примају богнње а ио некад свих 100. То су људи већ загорели за богпње, јер нлп нису никако пелцовани, или су пелцовани, па се није примило нли нису ревакцинисани. Да се колико толико сигурно овоме злу стане на нут, трсба узаконити или наредити, да се свако дете у првом разреду основнс школе мора нелцовати. У овом иослу да лекару помаже учите.н а не полицајац, који, док ја овај посао радим, оде у механу и са својим једномишљеницима бистри политику, а дијурну заиише као да је био иа државном иослу. Ово што сад иде, управљам кастиле на нашс санитетско одељењс Минист. Унутраш. Дела. Сем рслатнвно великог новца, који се из наше зсмље за мају (лимФу) нзноси, главно је да ми но знамо шта нам шаљу овн мађарсконемачки Евреји, но пелцујемо — на како иснадне. С тога, ношто Ее сс на сваки иачин на]>едптп озбиљпо, да се пслцовање најенергичније гфсдузме, то би нре тога требало пашс саннтстско одељсње да огвојш завод за пропзводњу маје. Тиме бн српски лскар могао са највећом мирноћом нелцовањс да врши, јер зна да се маја у Србији справља и то пе за шпекулацију. Мсни је познато, да нски лпФерантп мајс у Мађарској мсћу у исту разне ПЈШмесс, које изазнвљу, нјш иелцовању , мехуре н тимс нам овп нссавесни странцн замазују очи, тс лекаЈ> мислн .да су она локалназаиаљења коже нјшмљснс богнњс..