Delo, 01. 04. 1894., str. 105

98 Д Е Л 0 Долазећп последњи, по заслузи као и по времену, ја сам вам рекао колнко сам свестан тежине задатка који ми је дат, кога сам се примио. Ја сам само у толико више захвалан на велнкој части која ми је учпњена, и на поверењу које ми се поклања. Вама, госнодо, захваљујем у напред на вашој пажњи. Ви ћете, господо, у даљим лекцијама впдетн у поједино. стима, шта је књижевност, и које су методе за њено проучавање ; данас бих желео да вам, у овој ирпступној лекцији, кажем у опште, и то, скучен временом, више наговестнм но опшнрно изнесем, неколико претходних идеја о књижевности, њеном предмету, њеном значају и њеном проучавању, да послуже у неку руку као она обавештења илн упутства која се дају човеку при уласку у велике библиотеке, у велике музеје, да би знао шта у њима може наћи, и који је начин најбољп, да све са највише корис-ти и задовољства види. Једну предрасуду против књижевности, неосновану као све предрасуде, узећемо као полазну тачку за ово предавање. Лепој књижевности, и науци о књижевности, чешће је замерано, да нису научнс, да нису науке, да су Фриволне, да у сваком случају не могу стати равноправно у ред с осталим научнпм гранама ; нарочнто су им тп прекори чињени у име математичких и природиих, тако звапих егзактних наука. Зато што се књпжевници ретко служе ретортама и геометрпјскпм силогизмима, њихова посматрања и закл.учцп чине се мање научни, мање поуздани. Тако је један од одличнијих математичара енглеских питао једном : шта је Милтон доказао у свом «Изгубљеном Рају” ? На такво пнтање могло бн се одговорити другим питањем : од какве је користи за човечанство израчунавање квадратуре круга ? Егзактне иауке! Каква таштина ! А после, ако је егзактно нешто што је погођено једном за свагдо, онда оно, што су велики песннцп и моралисти рекли у својим психолошким и моралним опасжама о човеку, н што је данас тачно као п првог дана, има пре права на епитет „егзактан‘‘ но научне теорије, хемијске нлн астрономске, које с века на