Delo, 01. 04. 1894., str. 122

0 КЊИЖЕВНОСТИ 115 добрим путем, да идете да.пе или у схрану; алн су ти кончићп тако тананн, да за то треба невероватно Фина осет.впвост, да их осети. Отуда људи најчешће и не осећају да их нешто зауставља, но нду одважно даље, кварећи све већма деликатну равнотежу појединих елемената, оно суитилно ткпво финих објекција и рестрпкција; док се на послетку кончићи не покпдају, и човек не испадне, нзгубљен, на другу страну, даље, лево. нли десно од мете. Ко год је погрешно мпслио и погрешно решио једну ствар, то ie само зато што није осетио тренутак кад је поред једне објекције прошао затвореннх очпју, што нпје у исто време вндео све елементе које је ваљало узетп у рачун, и одмерио релативну важност и јачпну свакога од њих. И решење проблема у том случају тако је тачно, као што би бно тачан збир једног датог нпза бројева, у ком половнна сабирака не би бнла узета у рачун. У човеку који правилно мисли однегује се постепено нека врста интуптивног осећања. унутрашњи глас један, који га готово увек. јер не увек, баш н код најпаметнијих, задржи у тренутку кад пође на рђаву страну То ннтуитнвно осећање развпје се па послетку дугпм н сталним упражњавањем у нарочнту способност. сублимира се, рекао бих, у једну моћ sui generis, и то објашњава како такви људи могу инстинктнвно, онако као што фино уво осети днсонанцију, да осете што је нетачно. Та способност носп једно врло скромио пме; она је «здрав разум.» Само, по речп Боналдовој: «здрав разум и геније су од нсте породице; дух је само њихов побочни сроднпк.” При решавању сваког проблема потребно је, дакле. покуппти све елементе који га еастављају. Можете мислити да ie то н нначе тешко, а кад се још уз то и не размишља довољно, или што је још горе, понавља само туђе мншљење. онда је материјално немогуће доћп до тачних резултата. Људи би сви требали правилно да суде и мисле, н у стварп тако и јесте. Наш апарат мишљен а, нзузнмајући патолошке случајеве, подједнако је конФормиран код свију људи, и резултатп његова рада треба да су увек исти Мп свп, у случајевима у којима имамо властита искуства, и у иростијим случајевима. умујемо на исти начин и суднмо иодједиако : да су два и два четири, •или да су убпце злочинци, јасно ie за сваку главу без разлнке; 8*