Delo, 01. 04. 1894., str. 124

0 КЊИЖЕВНОСТИ 117 хова мишљења но у обимности и потпуности, онда као последица нзлазн, да су ти људп одмаклн,- уграбили то велико одстојање начином у великој мери приступачним и другим људима. Којн је то начин, ми смо виделп, господо. Радите, будите пажљиви, трудите се да вндите и да осетите, да будете свесни свога осећаја, мислите самостално, размотрите увек све марљиво, будите искрени; то је што има да вам се каже. Мн ћемо на то сву нашу пажњу обраћати, на то васпитање мишљења и укуса. Покрај онога што нам наш програм у ужем смислу налаже, наиме историјски преглед књнжевних дела н покрета, за пас ће тај други део посла бпти тако исто важан ; не смем да кажем важнији, и ако тако мислим. И још једном, сви, баш и онн који буду срећни да пођу добрим путем, неће стићи до мете, нп можда близу мете, јср је увек тешко нспунити све услове, ма како сваки поједини од њих бпо лак ; али се то пре свега не може ни за ког унапред прорећн, а за тим, бнли резултатп какви били, како је то једини пут да се до нечег дође. а сви остали погрешни и штетни, ви у сваком случају треба њиме да пођете, н ја њиме да вас водпм ; па — отворено ре«ав — како пспадне. Ја сам држао, господо, да треба да вам одмах у почетку обратим пажњу на тешкоћу н многобројне захтеве посла кога ое подухватате. То је иарочито код нашег предмета бнло врло нотребно. У нас у оиште има тако заблуда и предрасуда, које, изгледа, као да се врло тешко нскорењују. Ја сам још у почетку номенуо оно, како да га назовем — необавештепо мишљење, по коме je књижевност Фриволна, ненаучна, н не знам каква још. Ви сте видели колнко је то истпна. Али је тако исто велика заблуда, што се мисли да свакп, без икакве раније снреме, може одмах, тако да кажем с тротоара, ућп у оцену највећих књижевннх дела. Да човек научи правити обућу, треба му неколико година нарочптог и трајног упражњавања, а да оцењује Гетеовог «Фаустаи, да критикује Шекспирове трагеднје, да изрнче суд о Елиотовим, Додеовим, Тургењевљевим романима, о Паскаловпм <(Мислимаи, за то му није потребна пнкаква спрема, он је то право стекао од рођења. Свакн који зна да чита, дакле зна оно што је научио у својој петој години, држи да по томе може одмах давати и свој суд о